У мају 2014. године пало више од 200 литара кише по метру квадратном
Поплавни талас на свим већим ријекама од Уне, Сане, Врбаса, Врбање, Босне и Дрине је за мање од 24 часа подигао ниво воде до невиђених граница, па су највише страдали Добој, Шамац, Бијељина, Челинац, Бања Лука, Србац, Шековићи...
У саопштењу из Републичког хидрометеоролошког подсјећају да су обилне и честе падавине почеле у априлу 2014. године, те да је од 14. априла до краја мјесеца киша падала скоро сваког дана.
- Највише кише је било на сјеверозападу Републике Српске и у Подрињу, а у појединим мјестима на сјеверу ово је био април са највећом количином падавина од 1961. године - додаје се у саопштењу и подсјећа да је вишегодишњи просјек у априлу износио од 50 до 100 литара кише по метру квадратном.
Падавине су се наставиле и почетком маја, а током 3. и 4. маја било је обилних падавина, поготово на сјеверу и те падавине су довеле до изливања појединих ријека.
- Киша је уз мање прекиде падала свакодневно 21 дан. Од 5. маја је накратко било суво, а 11. и 12. је поново падала киша. Све ове падавине су довеле до тога да земља буде презасићена водом, а ријеке и подземне воде су биле високе и прије почетка јаких падавина 13. маја - подсјећа се у саоптшењу.
Од 13. маја јачао је нови циклон око Италије и у Средоземљу под називом "Тамара", а падавине које је донио покренуле су јаке поплаве од 15. маја.
- Просјечне количине падавина за мај износе од 70 до 100 литара по метру квадратном у већини предјела, а током маја 2014. године у многим мјестима је пало више од 200, понегдје је било чак и 300 литара по метру квадратном - наводи се у саопштењу.
Нагли раст нивоа воде посебно је био изражен на ријеци Босни, на хидролошкој станици Добој, гдје је за мање од 24 часа водостај порастао за више од шест метара да би у ноћи 15. на 16. мај достигао највећу икад забиљежену вриједност од 721 центиметара, што је за 143 центиметара више него претходна највећа забиљежена вриједност водостаја од 578 центиметара 13. маја 1965. године.
Слична ситуација била је и на ријеци Врбас, на хидролошкој станици Делибашино село, гдје је од 14. до 16. маја водостај порастао за седам метара да би 16. маја достигао рекордну вриједност од 816 центиметара, што је за 130 центиметара више него што је досад била највећа вриједност водостаја на овој хидролошкој станици, која је забиљежена у септембру 1996. године и износила је 687 центиметара.
Из Завода наводе да је огромна количина воде која је у Саву стигла из Врбаса и Босне изазвала интензиван раст ријеке Саве низводно од Српца, према Броду, Шамцу и Рачи, па је тако на хидролошкој станици Рача, ријека Сава, такође превазишла историјски максимум.
Највећи измјерени водостај Саве до 17. маја износио је 856 центиметара, а тог дана достигао је вриједност од 950 центиметара, са напоменом да је ово процијењена вриједност јер није било водомјерне летве изнад 900 центиметара.
Из Хидрометеоролошког завода Републике Српске наводе да је катастрофална поплава у наведеном периоду захватила већи дио Републике Српске и БиХ /осим јужних предјела/, Србију и Хрватску.
Према подацима Свјетске банке, материјална штета процијењена је на више од двије милијарде КМ.