Никола Штулић за РТРС: Голови у Белгији препорука за репрезентацију
- Страшна утакмица. Повели смо један нула, ја сам дао гол, па су они окренули на 1-2. Онда су дали и трећи гол, али нисмо одустајали. Атмосфера на нашем стадиону била је стварно сјајна, навијачи су нас гурали, брзо сам дао гол за 2-3. Онда пенал , 3-3, и успијели смо да преко Кеите постигнемо и четврти - побједоносни гол. Невјероватна утакмица, коју ћу памтити цијели живот -каже Штулић.
Штулић је у сјајној форми и најбољи је играч Шарлрое. На посљедњих пет утакмица, постигао је шест голова, а и кад није погађао, асистирао је саиграчима.
- Играмо добар фудбал цијеле сезоне, атрактиван, нападачки са тренером Риком де Милом, који нас је посложио како треба. Свако има своју улогу. Сви смо млади, одлично се разумијемо. Ухватио сам ритам, имам самопоуздања што је најважније за нападача. Знаш како кажу „ ако можеш дај 10 голова на утакмици“. Срећан сам, наравно, 16 голова није мала бројка, поготово у белгијској лиги, која је тешка и захтјевна. Надам се да нећу стати, остало је још два кола до краја сезоне - прича нам Штулић.
Занимљиво да је прије пола године Штулић играо за резервни тим Шарлроа, који се такмичи у трећој лиги Белгије. Током септембра и октобра прошле године, није био у првом плану. Чак је било разговора да промијени клуб, оде негдје на позајмицу. Велику улогу око повратка у први тим имао је тренер Рик де Мил.
- Ја сам требао да идем на позајмицу, нисам пуно играо. Међутим, није било адекватне понуде. Кад се прелазни рок завршио, пуно сам причао са де Милом. Рекао је да ћу му бити на оку, да ће пратити моја издања за резервни тим и да ћу добити шансу. И онда се послије пар утакмица све поклопило. Два играча су отишла на позајмицу, један је каснио са окупљања репрезентације. Почео сам да добијам минуте, показао сам да имам нешто а кренули су и голови. Много догујем тренеру де Милу, добар је психолог, то морам да кажем, јер стварно пуно разговарамо. Зна да комуницира са играчима и сјајно то ради - истиче некадашњи центарфор Партизана.
"ШТУЛИЋУ, ТИ БИ СЕ ТУКАО?"
Штулић је прије двије ипо године стигао у Белгију из Радничког из Ниша, за 750 хиљада евра, што је рекордна продаја у историји клуба са "Чаира".
Ипак, по доласку у Белгију, није све било онако како је очекивао. Период привикавања, био је можда и дужи него што је прижељкивао. Фалили су и минути, голови, али стрпљиво је чако своју шансу.
- Годину дана нисам добио прилику да покажем шта знам. Тренер је тада био Фелиће Мазу. Била су и нека правила да шест Белгијанаца мора да буде у протоколу, ја увијек 19., нисам ни на клупи, а стално сам ту, са екипом. Био је то баш тежак период. Међутим, ја сам увијек добро тренирао, радио професионално, чекао своју шансу. Оно што није до мене, не могу да утичем. Заиста чудна ситуација, плаћен си, трансфер није био мали, али не играш..Али ево, хвала Богу, на крају се све посложило како треба - додаје Штулић
Белгија има историју са српским фудбалерима. Сјетимо се само Ненада Јестровића, па Милана "Ланета" Јовановића, Александра Митровића.
Белгијанци цијене српске играче, каже Штулић.
Технички смо одлично потковани, барем већина, не правимо проблеме, нисмо тешки за сарадњу, слушамо савјете и врло брзо се прилагодимо, додаје Штулић.
- Прија нам лига, јесте физички захтјевна али игра се стварно отворен фудбал. Ко успије да се адаптира на то, на услове, јер овдје је увијек кишовито, на језик, земљу, може да успије. Ја кад сам дошао, гледали су на мене, као да хоћу да се потучем сваког трена( хахаха). Они нас виде као праве фајтере, волимо да играмо утакмице, дербије, гдје има пуно тензије. Цијене нас заиста. Али у задњих пар година, нема толико Срба у Белгији. Ту смо сада Симић из Андерлехта и ја. Дошао је и Цветковић из Чукаричког - каже Штулић
Шарлроа је један од најстаријих клубова у Белгији, основан давне 1904. године. Током 120 година постојања, клуб није освојио нити један значајни трофеј. Два пута је играо у финалу Купа Белгије, посљедњи пут прије 32 године.
- Зато је сада пласман у плеј оф Лиге конференција, велике успијех. Искрено, нисам то очекивао. По мени у том доигравању за пласман у Лигу конференција, Мехелен је био фаворит, затим Стандард. Али, тамо је баш тешка ситација, доста је проблема. Ми смо их добили у Лијежу 1-0, ја сам дао гол. Шарлроа је клуб који је углавном био у средини табеле, али стабилан финансијски посложен клуб који живи од продаје играча. Стадион нам прима око 15 хиљада гледалаца, увијек је лијепо испуњен, имамо добру подршку. Иначе, занимљиво, сада је и други клуб из Шарлрое - Олимпик Шарлроа ушао из друге у трећу лигу, тако да ова регија Валонија има два стабилна тима, што је супер за овај крај - истиче Штулић
ОСИМЕН
У Шарлрои и даље се прича о Виктору Осимену, који је у овом клубу провео једну сезону. Белгијски клуб га је довео из Волфсбурга 2018. за три ипо милиона евра, а након фантастичне сезоне, у којој је Нигеријац постигао 20 голова, продао га је у Лил за 24 милиона евра што је још увијек највећа продаја у историји Шарлрое.
- Осимен је овдје репер за све. Само се о њему прича. Кад је добар нападач, они кажу нови Осимен, стално се помиње. Он је један уникат, много га воле, поштују. Дјеца и дан данас носе његов дрес. Поносни су што је играо за Шарлроа. За једну сезону дао је 20 голова и са 18 година, продали су га за велике паре у Лил - каже Штулић.
Управо би Штулић могао да буде сљедеће велика продаја Шарлроа. Спомињу се цифре од 4-5 милиона евра. Белгијски тим жели да наплати сјајне игре српског центарфора.
- Пуно ствари се прича и пише. Гледам да останем фокусиран до краја ове сезоне а онда ћемо сјести и видјети шта буде занимљиво. Ја имам још годину дана уговора, увијек сам отворен за све. Не бих имао ништа против да останем у Белгији, да одем у неки јачи, бољи клуб. Видјећемо - тајновит је Штулић
У мечевима против Аустрије у баражу за Лигу нација, Никола Штулић је био на клупи, можда би ускоро могао и да дебитује за репрезентацију Србије, у мундијалским квалификацијама у јуну мјесецу.
- Играти за Србију је највећа част и привилегија. Свјестан сам да имам добру сезону иза себа, али исто тако знам да имамо у нападу три велика имена, Митровића, Влаховића и Јовића. Ја ћу учинити све да будем на списку, да у ова преостала два кола, дам још који гол. Остало је на селектору. Био бих срећан да поново будем позван. Што се тиче групе, Енглеска је велики фаворит, али и са њима може да се игра. За нас су кључне утакмице са Албанијом, оне ће донијети превагу у групи и расплет. Посебно прва у Тирани, гдје ће бити тензија. Морамо хладне главе ући у тај дуел, квалитени смо и то требамо показати - напомиње Штулић.
ДУГ ЈЕ ПУТ ПРЕД ПАРТИЗАНОМ...
23. годишњи нападач је прошао омладинску школу Партизана, дебитовао је код Саве Милошевића. За црно-бијеле је одиграо 30-ак утакмица. Доласком нове управе нада се бољим данима за црно-бијеле..
- Мислим да је мало боља ситуација сад и драго ми је због тога, али мислим да ту има још доста ствари да се поправи. Дуг је пут да се Партизан врати на како воле да кажу ,“старе стазе славе“. Посљедњих година довођени су свакакви играчи, школа је постала запуштена, све је мање играча који су поникли у нашој школи. То су све ствари које треба побољшати. Можда је глупо да ја сад причам о томе, млад сам имам 23 године, али волим Партизан, то је мој клуб ту сам одрастао и почео да играм фудбал. Боли ме што нисмо конкуренти са Звездом. Мало је чудно, гледаш, Звезда освојила титулу у априлу. Нема више сврхе то такмичење, мјесец дана фудбала, они освојили титулу. Није занимљиво, мање је и гладалаца на трибинама. Све то веже једно друго. Надам се да ће Партизан ускоро стати на ноге и да ћемо опет бити конкурентни Звезди. Читам да би у клуб могли да се врате некадашњи играчи. Мислим да је то добар потез“ -каже Штулић
Штулић се фудбалски афирмисао у Радничком из Ниша. Тадашњи тренер Томислав Сивић пружио му је шансу, коју је момак из Сремске Митровице, објеручке прихватио. Сјајним играма на „Чаиру“ напоравио је и трансфер у Белгију.
- Пријао ми је Ниш. Тада сам први пут отишао од куће. Ја сам у Београду живио са родитељима цијело вријеме. Мало је било чудно првих пола године, а онда је дошао Сивић. Током припрема сам био први стријелац екипе. Осјећао сам се комфорније, дао сам 12 голова до јануара што ме је и препоручило људима из Шарлроа. Пратим Раднички и сад, гледао сам утакмицу против Спартака. Видим да су у тешкој ситуацији. Надам се да ће остати у лиги . Одлично су почели сезону, онда је био неки пад, смјена тренера...Заслужују више, екипа није лоша, али чини ми се да хемија у тиму није баш најбоља, или је до тренера, не знам...Кажем, Ниш је велики град, Раднички је велики клуб и заслужује да игра у Суперлиги - навео је Штулић.
Док је играо за Раднички, учинио је и један потез по којем га памте навијачи Црвене звезде. Након што је "паненком" савладао Борјана, окренуо се ка навијачима црвено-бијелим и ставио прст на уста.
- Искрено, сад се не поносим том прославом. И то ме научило како би требало да се понашам. Био сам млад и незрео, али сам научио лекцију - каже Штулић.
"ГАЗИ ДАЉЕ МАЛИ"
- Ђорђа Деспотовића сам упознао на припремама у Анталији. Он је играо за Рубин из Казања, ја сам био у Партизану. Играли смо пријатељску утакмицу, погодио сам оквир гола. Деспот ми је пришао и рекао: "Ма нема везе, гази даље мали, надаваћеш се голова". То не могу да заборавим. Он је добар момак, сјајан фудбалер. Поздравите ми Александра Субића. Заједно смо се опорављали од тешке повреде, предњих укрштених лигамената кољена. Били смо код једног приватног тренера - закључио је Штулић.
Разговарао: АЛЕКСАНДАР КОЛУНИЈА