Патријарх Порфирије отворио изложбу о Светом Доситеју нишком и загребачком
Изложба под називом "Служитељ мира и љубави" садржи личне предмете, архивска докумената, фотографије и видео-материјале, објављено је на сајту Српске православне цркве.
За потребе ове изложбе кориштени су фондови Архива Светог архијерејског синода, Музеја СПЦ, Музеја црквених старина Епархије нишке, Музеја и Архива Епархије загребачко-љубљанске, Музеја града Београда, Библиотеке Српске патријаршије, Библиотеке Матице српске, Југословенске кинотеке, Хрватског државног архива, као и приватних колекција Небојше Панчића и Павла Марека из Чешке.
Српски патријарх изразио је захвалност за све што је Свети Доситеј учинио за СПЦ.
Митрополит Доситеј рођен је 5. децембра 1887. године у Београду гдје се школовао. Као ученик београдске Богословије примио је монашки постриг 1898. године у манастиру Манасија.
Образовање је стицао на Кијевској духовној академији, Берлину, Лајпцигу, Сорбони, Женеви.
Свети архијерејски Сабор краљевине Србије га је изабрао за епископа нишког почетком маја 1913. године. За вријеме Првог свјетског рата подијелио је судбину са својом паством и био интерниран у бугарски логор гдје је остао све до 1918. године.
У Епархији нишкој је оставио неизбрисив траг на обнови духовног живота, подижући нове и обнављајући старе храмове, зидајући домове и сиротишта. Зановио је свештенство и дао велики допринос у обнови српског женског монаштва.
Оснивањем Епархије загребачке 1931. године, једногласно је изабран за митрополита те епархије са сједиштем у Загребу. У Загребу је основао први женски манастир посвећен Светој Петки, радећи на оспособљавању православних монахиња за рад у болницама и сиротиштима.
За вријеме болести патријарха Варнаве, као најстарији члан Синода управљао је пословима СПЦ, а послије патријарховог упокојења, до избора патријарха Гаврила 1938. године, администрирао је Архиепископијом београдско-карловачком и био чувар патријаршијског трона.
Убрзо по стварању Независне Државе Хрватске, у јеку хапшења виђенијих Срба, митрополит Доситеј је утамничен у Загребу. Од усташа физички и психички малтретиран, у тешком и бесвјесном стању је пребачен у Београд.
Од посљедица затворског мучења упокојио се 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведење на Сењаку, гдје је и сахрањен.
Свети архијерејски Сабор СПЦ прогласио је 1998. године митрополита загребачког Доситеја Васића за исповједника вјере православне, са датумом празновања 31. децембар/13. јануар.
Свечани чин канонизације обављен је у Храму Светог Саве на Врачару 2000. године.
Мошти Светог исповједника Доситеја Нишког и Загребачког чувају се у Ваведењском манастиру у Београду.