Јовановић: Партнерство САД и Русије добро и за Србе
Каже ово у интервјуу за "Глас Српске" бивши дипломата Владислав Јовановић анализирајући позитивне помаке у дипломатским односима Москве и Вашингтона, али и нове позитивне назнаке да би у некој скорој будућности могло доћи до окончања рата у Украјини.
ГЛАС: Москва и Кијев су се у Турској договорили да направе приједлоге за прекид ватре. Колико смо близу или далеко од коначног окончања рата у Украјини?
ЈОВАНОВИЋ: Све је започело са Доналдом Трампом који је по доласку на власт у САД рекао да ће овај сукоб ријешити брзо. За разлику од Џозефа Бајдена, који је компликовао и продужавао овај рат, Трамп је показао искрене намере да га оконча. Утисак је да је он унео једну нову и позитивну енергију, јер жели да се ослободи тог тега, што му је потребно да би санирао ситуацију у свету. САД је Русија неопходна и као партнер. Трамп све ово ради да би покушао и да смањи досадашње савезништво Москве и Пекинга. То су стратешки циљеви нове америчке администрације. Како би то и остварио, мораће да реши компликовани украјински чвор. Ако то успе, Трамп би одвезао руке Русији и могао би са Владимиром Путином да разговара и преговара о једној врсти геополитичке контроле остатка света. Зато су и наде да би овај рат коначно могао бити и окончан - реалне. Оне су основане. Оно што се сада дешава је добра назнака политичке спремности Кијева и Москве да ставе тачку на све. За Русију је најважније да проблем у вези са Украјином буде решен једном и заувек, да она не остане и даље потенцијална претња Русији.
ГЛАС: Да ли се евентуално скоро окончање овог рата па и обнављање партнерства Москве и Вашингтона може позитивно одразити и на ове наше просторе?
ЈОВАНОВИЋ: Наравно. Како да не, само што то није нешто ће се преко ноћи и муњевито десити. То је један процес. Оно што охрабрује јесу Трампове поруке да жели праведнији свијет и међународни поредак, без интервенционизма, што је опомена другима да не могу више да прижељкују стари глобалистички концепт. То је позитивно и за нас на Балкану, прије свега Србе, Србију и Српску, које су изложене разним спољним притисцима, јер добијају један заклон. То значи и застој у даљем погоршавању односа на просторима западног Балкана. Запад и његови балкански послушници неће више смети да ризикују привлачења негативне пажње од стране Русије и САД. Када кажем Запад, ту пре свега мислим на Европу, односно Европску унију. Они неће смети да се усуде да праве некакве нове диверзије на Балкану.
ГЛАС: Европом се поново шири русофобија којом се оправдавају планови да 800 милијарди евра буде уложено у милитаризацију Старог континента? Колико је она оправдана, односно шта се иза ње крије те како коментаришете упозорења појединих њемачких званичника да би до рата са Русијом могло доћи 2027. године?
ЈОВАНОВИЋ: То су само нечије мрачне жеље. Могућност, која је у ствари немогућност. Не могу се они припремати за некакав рат када две велике глобалне силе раде на поправљању порушених мостова и обнављању дипломатских односа, стављајући на сто и готово све горуће светске проблеме. На то што сте поменули гледам као на испуцавање "јарости", јер се Европа у овом тренутку ништа не пита. И то испољавање "јарости" и појачавање русофобије, представља једну врсту комплекса, а не израз једне снаге и одлучности.
ГЛАС: Лидер партије Покрет пет звјездица и бивши италијански премијер Ђузепе Конте упозорио је на то да би план наоружавања Европске уније могао довести до распада ове заједнице? Какво је Ваше мишљење?
ЈОВАНОВИЋ: Европска унија се нашла у проблему када јој је Америка окренула леђа. С друге стране ова заједница има великих проблема због недефинисане реалполитике. Зато Европска унија никада неће ни бити велика сила, иако то жарко жели. Политика централизма који они упорно проповедају све више има отпор унутар ЕУ и појављује се све већи број суверенистичких покрета. Нема једногласја које би показало унутрашњу кохезију, слогу и моћ. И ту нису само Словачка и Мађарска, већ и Италија која често ставља до знања да јој је Вашингтон ближи од Брисела. Појавиће се још тих држава. И то ће бити све израженије и све присутније уколико Брисел настави са пркошењем Америци, али и Русији. Будућност ове уније је у великој магли. Бриселске жеље су велике, али могућности мале због промена у свету и стварања неког новог светског поретка, који Европска унија, нажалост, за сада не жели да прихвати.
Дупли колосијек
ГЛАС: Амерички државни секретар Марко Рубио недавно је истакао да једино састанак Трампа и Путина може довести до коначног рјешења. Како би према Вашем мишљењу оно могло изгледати?
ЈОВАНОВИЋ: Ако буде договорен прекид непријатељстава, онда би то морало да садржи и озбиљне гаранције да, као прво, тај период неће бити злоупотребљен за гомилање војних снага и добијање новог оружја. Друго, након тога би требало очекивати и интензивније и озбиљније разговоре између Кијева и Москве. То је један дупли колосек којим би све ово могло ићи. Да њега већ нема, не верујем да би Руси пристали на било шта, па ни на разговоре у Турској.