Промовисан роман "Дјеца коју није волио свијет" Бојана Вегаре
Вегара је новинарима рекао да је овај роман написао како би остао траг тог ратног времена, да људи виде какву су сарајевски Срби поднијели жртву за стварње Републике Српске.
- Ми смо се у рату одбранили и опстали, а након рата смо у егзодусу отишли. Прва прича почиње 1. марта 1992. године након барикада и убиства српског свата у Сарајеву, а задња је настала у марту 1996. године када долазимо у Братунац и обнављамо срушену кућу да би се населили - присјетио се Вегара.
Вегара наводи да роман описује живот током рата, без струје и воде, под свакодневним гранатирањима, опасност од снајперариста, те страдање цивила.
- Гледајући пропаганду друге стране и њихове лажи, као и спискове страдале дјеце, одлучио сам да напишем књигу да би се видјело да су у том рату страдали и наши цивили, те да смо и ми исто били у окружењу. То је био један страшан период - рекао је Вегара.
Према његовим ријечима, о томе треба да се пише и да се зна, да потомство види и зна како је било у рату, кроз шта су прошли њихови очеви и мајке, како је настала Републике Српска и Српско Сарајево, на једној ледини из неког српског ината, а на крају и с ким имају посла.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић рекао је да је ријеч о важном роману који о рату говори из угла једног дјечака.
- Дуго је трајало писање књиге, али с обзиром на реакције и интересовање, показује се да је изашла у правом трентуку и да још увијек има много потенцијалних читалаца. Покушаћемо од јесени да организујемо Бојаново дружење са ђацима. Важно је да се он види са дјецом у узрасту у којем је он био током рата. Тако ће најбоље схватити шта се тада стварно дешавало - нагласио је Кнежевић.
Професор Богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи, протојереј ставрофор Дарко Ђого рекао је да је роман "Дјеца коју није волио свијет" изврсна књига човјека који има природни таленат и има шта да пише.
- Књига је аутобиографска, без фикције, али наши животи су такви да никаква фантазија не може да сустигне то што је један човјек као Бојан, који је тада имао 12 година, у уколини Сарајева могао да доживи. Књига је изузетно аутентична и несвакидашња. То су његове личне, али и колективне приче ратне дјеце. Сам назив књиге су сви ми који су рођени тих 80-година који смо се измјестили из Сарајева - појаснио је Ђого.
Он сматра да свијет никада није чуо српску страну приче, као ни ратно, нити постратно дјетиство српске дјеце.