latinica  ћирилица
20/05/2025 |  16:09 ⇒ 17:29 | Аутор: СРНА

Ћурић угостио једног од најстаријих Требињаца

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић угостио је данас Љубу Митровића, једног од најстаријих Требињаца који је прије неколико дана напунио 100 година.
Ћурић угостио Љубу Митровића, једног од најстаријих Требињаца - Фото: СРНА
Ћурић угостио Љубу Митровића, једног од најстаријих ТребињацаФото: СРНА

Ћурић је Митровићу пожелио добро здравље и да својом животном мудрошћу и даље буде ослонац и радост својој породици и пријатељима.

Он је истакао да се један од најстаријих Требињаца може срести улицама града док шета сам или са сином.

- Драго ми је да је и даље врло активан, да се радује животу, те да позне године које имају своју драж и љепоту проводи у свом Требињу са сином, снахом, унуцима и праунуцима из Канаде - рекао је Ћурић.

Митровић каже да нема рецепт за дуговјечност и да је током живота прошао кроз различите ситуације од којих су неке биле испуњене љепотом и радошћу, а неке носиле тешке тренутке, али да су све обликовале његову снагу и дух.

- За нас који смо доживјели овако лијепе године кажу да нисмо имали стреса, али гледајући себе могу да кажем да га је код мене било доста - рекао је Митровић и додао да је још као младић у Другом свјетском рату напустио родни дом и отишао на фронт.

Он је испричао да се након Другог свјетског рата запослио и завршио факултет, те да је био међу ријеткима који су имали звање инжењера у то вријеме.

У дугој каријери био је ангажован на бројним градилиштима, од изградње пруга, жељезничких станица, хидроцентрала, а радио је и као руководилац на изградњи четири ваздушне базе у Кувајту и Ираку.

- Због ратних околности током деведесетих година напустио сам Сарајево, град у којем сам провео значајан дио свог живота, и вратио се у родно Требиње - навео је Митровић.

Он је додао да свој живот види као плодоносан, јер је све што је радио било усмјерено ка напретку друштва и добробити појединца.

Митровић је рођен у селу Лушнице, на Бобанима, 1926. године. Аутор је књиге "Бобани – некад и сад".