

Ћурић угостио једног од најстаријих Требињаца

Ћурић је Митровићу пожелио добро здравље и да својом животном мудрошћу и даље буде ослонац и радост својој породици и пријатељима.
Он је истакао да се један од најстаријих Требињаца може срести улицама града док шета сам или са сином.
- Драго ми је да је и даље врло активан, да се радује животу, те да позне године које имају своју драж и љепоту проводи у свом Требињу са сином, снахом, унуцима и праунуцима из Канаде - рекао је Ћурић.
Митровић каже да нема рецепт за дуговјечност и да је током живота прошао кроз различите ситуације од којих су неке биле испуњене љепотом и радошћу, а неке носиле тешке тренутке, али да су све обликовале његову снагу и дух.
- За нас који смо доживјели овако лијепе године кажу да нисмо имали стреса, али гледајући себе могу да кажем да га је код мене било доста - рекао је Митровић и додао да је још као младић у Другом свјетском рату напустио родни дом и отишао на фронт.
Он је испричао да се након Другог свјетског рата запослио и завршио факултет, те да је био међу ријеткима који су имали звање инжењера у то вријеме.
У дугој каријери био је ангажован на бројним градилиштима, од изградње пруга, жељезничких станица, хидроцентрала, а радио је и као руководилац на изградњи четири ваздушне базе у Кувајту и Ираку.
- Због ратних околности током деведесетих година напустио сам Сарајево, град у којем сам провео значајан дио свог живота, и вратио се у родно Требиње - навео је Митровић.
Он је додао да свој живот види као плодоносан, јер је све што је радио било усмјерено ка напретку друштва и добробити појединца.
Митровић је рођен у селу Лушнице, на Бобанима, 1926. године. Аутор је књиге "Бобани – некад и сад".