Погледајте шта је све рекао замјеник америчког државног секретара; Говор преносимо у цијелости (ВИДЕО)
Његов говор преносимо у цијелости:
Заиста ми је велика част и задовољство што сам данас овдје и што могу да вам се обратим. У име предсједника Трампа и државног секретара Рубија, желио бих да се захвалим гувернеру ДеВајну и конгресмену Тернеру на гостопримству. Такође, захваљујем свим уваженим званицама које су допутовале из свих крајева свијета, а посебно из Европе и са Балкана. Радујем се што сам у прилици да вас поздравим у нашој земљи, част ми је да сте нам овдје гост.
Окупљени смо на једном заиста посебном мјесту, у заиста посебном тренутку. Дејтон, Охајо је родни град браће Рајт - Вилбура и Орвила - који су сањали о авионима на моторни погон и тај сан претворили у стварност једног децембарског дана 1903. године у Кити Хоку, у Сјеверној Каролини. Невјероватно ми је да се први лет моторног авиона догодио свега 60 година прије мог рођења - а мој дјед је тада већ имао 20 година.
Човјечанство је прешло дуг пут у времену које је за историју као трептај ока - и у добру и у злу.
Овдје смо и у посебно значајном тренутку - 30 година након што су завршени преговори о мировном споразуму за БиХ, управо у овом граду. Било да се ради о појединцима или народима, мало је племенитијих подухвата од трагања за миром - за себе или за друге. А, наравно, потрага за миром и његово промовисање управо је суштина дипломатије, којом се данас бавим.
Стога, данас одајемо почаст онима који су се прије три деценије окупили овдје да закључе мировни споразум.
Да ли то значи да је тај споразум савршен? Наравно да не. Већина мировних споразума представља покушај компромиса. А компромис често није лијеп. Нико не добије 100 одсто онога што хоће - али је то ипак боље него да се не постигне ништа.
Дејтонски споразум, закључен прије 30 година, проглашен је херојским и историјским - и заиста је зауставио грађанско крвопролиће. Али, на самом почетку, Сједињене Државе су укратко изложиле свој циљ, да се постигне споразум који је - цитирам - "јасан, ограничен и остварив".
Ова скромност у средствима и циљевима дјелује привлачно. Данас нисам овдје да држим предавања, већ да слушам вас који долазите из БиХ и региона. Ми у Трамповој администрацији спремни смо да ставимо на располагање своју помоћ и допринесемо унапређењу услова - али само ако је наше укључивање и жељено и оправдано. Знам да то није увијек био дух у ком су амерички званичници приступали спољној политици, али у овом погледу, као и у многим другим, Трампова администрација спремна је да испроба другачији приступ - и поносан сам што представљам тај нови начин размишљања.
Заправо, моје поријекло ме је савршено припремило за то. Мој отац је био каријерни амерички дипломата. Рођен сам у Мадриду, у Шпанији, док је служио у тамошњој америчкој амбасади. Одрастао сам не овдје, у Сједињеним Државама, већ у неколико земаља Јужне Америке, гдје је био амбасадор САД-а. Дакле, иако сам Американац од тренутка свог рођења, навикао сам да Сједињене Државе- и свијет - посматрам и очима других. Очекујем и поштујем различита гледишта, и разумијем да нису сви - нити желе да буду - исти као ја или моји сународници Американци.
Можемо вољети своју земљу и бити поносни на њу, а да истовремено уважавамо огромну разноликост народа и култура широм планете. Предсједник Трамп је управо ову тему истакао прошле недјеље, у свом важном говору о спољној политици у Ријаду, у Саудијској Арабији. Признао катастрофалне резултате америчких покушаја "изградње држава" широм свијета током посљедњих деценија и осудио ароганцију оних који слете у страну земљу и мисле да имају све одговоре.
Шта то значи за Босну и Херцеговину? То значи да смо спремни да слушамо и сарађујемо са свим укљученим странама. Споразуми морају бити чврсти да би опстали, али истовремено морате бити флексибилни да бисте се прилагодили новом времену.
Да будем јасан: Сједињене Америчке Државе не нуде неограничена средства за недефинисане, неизвјесне или нереалне циљеве. Ова основна поента пречесто се губи код оних који заговарају преобликовање страних друштава према утопијским визијама.
Нисмо заинтересовани да намећемо визију друштва која одражава жеље удаљених бирократа и уских активистичких кругова. Сједињене Америчке Државе могу бити вољан партнер са значајним политичким капиталом. Можемо радити вриједно, али сарађиваћемо само са онима који су посвећени прагматичном реализму за своју земљу.
Одбацујемо два неодржива екстрема - с једне стране тежњу за трансцендентном трансформацијом, а с друге стране поновно отварање старих рана. Бескрајно експанзивна политика без уздржаности и историјске скромности постаје непријатељ стратегије и уставног државног уређења. То није наша сврха, наша функција, нити наша мисија.
Народи и друштва посједују отпорност - али морају да одлуче да буду отпорни. И овдје не говорим само о лидерима, већ о народу.
Постићи равнотежу између трајности и флексибилности није лако. Споразуми који су и чврсти и прилагодљиви захтијевају сагласност и консензус свих страна на терену. Они морају одражавати регионалне услове и стварност, а не идеализоване и апстрактне обрасце наметнуте одозго или издалека. Када различите нације и вредносни системи постоје једни поред других, мир не зависи од војне побједе - која само поставља терен за сљедећи сукоб - него од компромиса који омогућава свима да живе заједно. Мир и развој дефинишу људи који морају да живе са посљедицама - не правници (а и сам сам правник), не академици, нити истраживачки институти.
Зато мислим да с правом можемо рећи да је Дејтонски споразум успјех - иако није савршен ни у теорији ни у пракси. Овдје сам да изразим спремност Трампове администрације да слуша и да игра конструктивну улогу за све стране.
На крају, народима Босне и Херцеговине и њеним сусједима пружамо руку пријатељства и изражавамо спремност да помогнемо. А вама свима захваљујем на вашем времену и пажњи. Хвала вам.