Златна палма за Џафара Панахија и политички трилер "Једноставна несрећа"
Током своје вишедеценијске каријере, Џафар Панахи је пронашао неколико иновативних начина да заобиђе забране и цензуру и прокријумчари своја дјела на свјетске филмске фестивале (једном је филм путовао из Ирана на УСБ стику сакривеном у торти).
Овог пута, међутим, дисидентски редитељ је успио да лично дође у Кан, гдје је прихватио највишу награду фестивала, Златну палму, за свој нови филм "Једноставна несрећа" ( Un simple accident ), најновији у низу осуда државне репресије у Ирану.
Филм прати Вахида, кога игра Вахид Мобасери, који киднапује човјека са протезом јер изгледа баш као онај који га је мучио у затвору и уништио му живот.
Вахид креће да провјери са другим преживјелима из затвора да ли је то заиста њихов мучитељ, а затим да одлучи шта да ради са њим.
Панахи се политичким трилером вратио на Француску ривијеру први пут од 2003. године. Није могао да присуствује фестивалу посљедњих 20 година због вишеструких затворских казни и забрана путовања.
Друга највиша награда фестивала, Гран при, припала је очекиваном фавориту (и фавориту критичара) Јоакиму Триру за његову дирљиву драму "Сентиментална вриједност", хронику о разореној породици у којој главне улоге играју Ренате Рајнсве и Ел Фенинг.
Још један филм за који су критичари предвидјели успјех био је роуд филм редитеља Оливера Лакса "Сират“, у којем се отац и син придружују номадској групи рејвера у мароканској пустињи. "Сират" је на крају подијелио награду жирија са филмом "Звук пада“ у којем редитељка Маше Шлински приказује судбину четири генерације дјевојака које су младост провеле на истој фарми у Њемачкој.
Награда за најбољег редитеља отишла је у руке Бразилца Клебера Мендонсе Фиљоа за филм "Тајни агент", стилизовани трилер о академику који је у бјекству од окрутног стиска бразилске војне диктатуре седамдесетих година 20. вијека.
Мендонса Фиљо је заправо ветеран Канског фестивала: прије шест година је освојио награду жирија са филмом "Бакурау".