Нуждић: Српска не тражи освету, већ истину и правду за Брадину
- Боли нас још више то што до данас правда није у потпуности задовољена. Само дио одговорних је процесуиран, док многи још слободно живе, а породице жртава чекају истину и признање њихове патње - рекао је Нуждић истичући да Брадина опомиње да је ћутање саучесништво, а заборав друга смрт.
Он је истакао да је због тога овај злочин нашао мјесто у "Атласу злочина" над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Нуждић је подсјетио да је село Брадина код Коњица, већински насељено Србима, у мају 1992. године је нападнуто и спаљено, а његови становници изложени бруталном насиљу.
Он је навео да су припадници такозване Армије БиХ, уз подршку локалних и паравојних јединица, 25. и 26. маја 1992. године, упали у село и извршили напад на цивиле.
Нуждић је нагласио да је, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, приликом напада најмање 38 мјештана, међу којима жене, дјеца и старци, убијено на посебно окрутан начин, те додао да послије овог напада убиства нису престала.
- Многи мушкарци су одведени у логоре у Челебиће и Мусалу, гдје су били изложени тортури, понижењима и злостављању, а тортуре нису поштеђене ни жене, ни дјеца. Неколико стотина жена и дјеца затворено је у Коњицу, а многе затворене Српкиње су силоване - истакао је Нуждић.
Према његовим ријечима, Црква Вазнесења Господњег, срце и симбол заједнице, запаљена је и оскрнављена, породичне куће су спаљене до темеља, а многи који су покушали да побјегну су пресретнути и убијени.
- Нека нас сјећање на жртве Брадине подсјети да без правде нема помирења, а без признања бола и патње других нема истинског мира - поручио је Нуждић.
У Брадини, код Коњица, данас ће бити обиљежене 33 године од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима су припадници муслиманских и хрватских снага свирепо убили 48 српских цивила.