Дипломата близак Трампу: Пропао покушај изградње нације, оваква БиХ је неодржива
У колумни под насловом "Изградња нације у БиХ: 30 година неуспјеха" Приоморац напомиње да три деценије међународног интервенционизма нису успјеле усмјерити БиХ према међувјерској хармонији и демократији.
Почела су обиљежавања тридесете годишњице краја рата у БиХ (1992. – 1995.), у којем је погинуло 100.000 људи. Но, мало је разлога за славље у ономе што се претворило у неуспјели пројект изградње државе у срцу Европе на које је потрошено више милијарди.
Узастопни високи представници донијели су више од 900 одлука – од избора државних симбола, преко економске политике, до реформи правосуђа и устава. Многи су изабрани функционери, укључујући предсједнике, смијењени декретом високог представника.
Три од девет мјеста у Уставном суду БиХ резервисана су за стране суце (тренутно из Албаније, Њемачке и Швајцарске) који често пресуђују у корист централизације моћи у Сарајеву, гдје већину институција контролише бошњачка политичка елита.
Свака нова међународна интервенција погоршава етничке односе и успорава развој демократских институција. Политичке стране више не траже рјешења дијалогом међу собом, већ од страних бирократа – јер суверенитет не припада њиховим изабраним вођама.
У недавном говору у Саудијској Арабији, предсједник САД Доналд Трамп упоредио је просперитет заливских држава с "тзв. градиоцима нација који су уништили више држава него што су их изградили". БиХ је једна од тих уништених држава.
Предсједник има историјску прилику да прекине ову фарсу. Иако су европски дипломати "лице" постдејтонског поретка, ниједна њихова акција не догађа се без изричитог одобрења владе САД-а. И то с разлогом. Моћ ОХР-а не произлази из Дејтона, већ из конзорцијума 55 држава и организација створених накнадно, који му даје овлашћења да доноси обавезујуће одлуке према властитом нахођењу. Другим ријечима, тај поредак нема чврсту правну основу – изграђен је на правном "картушу".
Трамп би могао БиХ дати нову шансу – једноставно тако да одбије обновити овлашћења ОХР-у и допусти да он, као и троје страних судија Уставног суда, те мрежа невладиних организација и остатак ове епизоде изградње нације – падну у заборав.
Једноставан федерални систем утемељен на три конститутивна народа, који враћа суверенитет њима самима, једини је пут према смањењу међуетничких тензија – као што је случај у Швајцарској и Белгији – а не страни протекторат.
Тридесет година међународног интервенционизма није помогло земљи да постане "мирна и одржива демократија". Можда би требали допустити народу БиХ да сам покуша.
Комплетну колумну прочитајте ОВДЈЕ.