Радаковић: Историјске чињенице говоре да су "бијеле траке" биле дио муслиманске пропаганде (ВИДЕО)
- Такве бијеле траке засигирно нису постојале у Приједору 1992, али оно што је доказано је да је српска војска у одређеним акцијама користила бијелу траку као знак распознавања. Према изјавама неких свједока који су учествовали у одбрани града, наводи се и да су одређене групе, муслиманске војне формације, које су нападале Приједор, носиле бије траке како би се распознавале - тврди Радаковић.
Како наводи, према изјава неколико свједока, али опет без материјалних доказа, спомиње се да је 30. маја у одређеним дијеловима града гдје су се водиле борбе, цивилно становништво у неколико кућа било виђено са бијелим тракама.
- То је оно што ми знамо према изјавама свједока, али опет понављам, не постоји ниједан материјални доказ. Али, и ако би се ова информација испоставила као тачна, то не говори да су бијеле траке постојале као маркер који је служио за обиљежавање одређеног дијела становника Приједора које је било предвиђено за ликвидацију или одвођење у логоре. Историјске чињенице показују да су бијеле траке биле дио пропаганде јер су их упоређивали са онима које су Јевреји носили у нацистичкој Њемачкој током Другог свјетског рата, али да је те траке овога пута носило несрпско становништво – муслимани и Хрвати - каже Радаковић.
Радаковић истиче да су заговорници "бијелих трака“ често истицали да је 31. маја 1992. године на радију Приједор прочитана наредба да сви муслимани и Хрвати, морају да на своје куће истакну бијеле заставе и да око руке носе бијеле траке.
- То није тачно. Као прво, нигдје се не спомиње да одређени народи треба да ставе бијеле траке или бијеле заставе. Јасно се каже "од грађана који су лојални Српској Републици Босни и Херцеговини“. Друго, треба имати у виду да је ово обавјештење настало након напада муслиманско-хрватских паравојних снага на сам град Приједор и када је њихов напад одбијен, након чега су се они распршили по ободима града, а те бијеле заставе служиле припадницима српске војске да би видјели у којим кућама се скривају нападачи. Једна од тих кућа је била и моја, а ја сам припадник српске националности. Дакле бијеле заставе су биле не за одређено, већ за сво лојално становништво. Нажалост, на основу тога је изграђен наратив о новом холокаусту на подручју Приједора, али то по доступним изворима не може бити - нагласио је Радаковић.
Како каже, муслиманска ратна пропаганда настојала је током грађанског рата у БиХ да конструише теорију о "новом холокаусту".
- Тако су муслимани постали нови "Јевреји", а Срби нови "нацисти" чиме је злоупотребијебљено сјећање на холокауст. Страдање несрпског становништва на подручју Приједора, које је неспорно, није било искључиво цивилно, већ је ту било и припадника војних формација, тако да ту не може бити говора о цивилним жртвама. Дио тих људи је страдало у борбама, добар дио њих су страдали као војни заробљеници, а у списковима који су доступни у Сарајеву, углавном се сви воде као цивилне жртве - истиче он.
Радаковић закључује да је тако настао парадокс да се читав командни кадар муслиманско-хрватских снага, који је страдао у нападу на Приједор, подводи под цивилне жртве.