Бојић: Оснивање мултимедијалног музеја је стратешки интерес Српске
- Ријеч је о комплексном пројекту, који у сваком сегменту садржи велику одговорност. Ми смо анализирајући чињенице одлучили да направимо регионалну подјелу да би што лакше и оперативније остварили циљеве - навео је Бојић у подкасту Срне.
Он је захвалио институцијама и предсједнику Републике Српске за подршку при оснивању и раду Меморијалног центра.
- Најважније је оснивање мултимедијалног музеја посвећеног стварању Републике Српске. Сада се бавимо предусловима за стварање музеја. Један од њих је да прикупимо што више грађе која ће бити дио музеја - истакао је Бојић.
Када је ријеч о видео документовању свједочења, он је истакао да ће се основати десет студио центара широм Републике Српске.
- То смо урадили у Мркоњић Граду и Бањалуци. Били смо у Зворнику, Добоју и Братунцу. Важни градови за историју Републике Српске. Само у Добоју је око 1.200 породица које користе породичне пензије. То су родитељи и супруге погинулих и несталих бораца и цивила. Само у Добоју можемо да прикупимо неколико хиљада свједочанстава - појаснио је Бојић.
Он је рекао да су локалне заједнице подржале овај пројекат, наводећи да је потребан одговоран индивидуални приступ када је ријеч о свједочењу и снимању.
- Важно је да свако схвати колико је важно сачувати сјећање. Свако сјећање на погинулог и несталог војника и цивила је истовремено и национална прича - поручио је Бојић.
Каже да је тешко породицама опет пролазити кроз тежак период присјећања на губитак најмилијих, али је истакао да је ријеч о храбрости и жељи да се сачува успомена на жртву коју су дали за Републику Српску.
- Немогуће је не носити бол са собом, али то је предуслов да се све уради. Ово је највиши национални циљ и интерес. Велика захвалност иде и тиму који ради у Меморијалном центру. Нама је то мотив а не оптерећење. Свако свједочење је мотив да наставимо даље - истакао је Бојић.
Он наводи да је важно разумјети и дух времена, односно контекст дешавања са почетка деведесетих година, гдје је видљиво да се српски народ није спремао за ратне сукобе.
- Ми можемо кроз разговоре видјети како се живјело прије рата, како је почео рат, како су људи осјећали да се нешто страшно дешава. Кроз све појединачне приче ми имамо збирни дух времена кроз живо сјећање људи а не само кроз фактографију - рекао је Бојић у подкасту Срне.
Он је рекао да свједочанства могу послужити и као подршка образовању, истакавши да је то и могућност да се свједочанства анализирају на другачији начин.
- Дигитална архива биће доступна свима, и надам се до краја године или за прославу 9. јануара - поручио је Бојић.
Он је рекао да пројекат подразумијева снимање свједочанства породица страдалих Срба и у Републици Српској Крајини, Хрватској те Косову и Метохији.
- Тражимо оптималан начин како да све људе охрабримо да свједоче - рекао је Бојић.