"Дан бијелих трака" у Приједору: Затражена изградња споменика за дјецу страдалу у посљедњем рату (ВИДЕО)
Историчари тврде да наредба о "бијелим тракама" никада није издата.
Kaжу да тај наратив служи да се Срби изједначе са нацистима.
Муслиманско-хрватске паравојне формације напале су Приједор 30. маја 1992. године. Напад је одбијен некон неколико часова борби.
Бошњачки активисти и политичари тврде да су након напада несрпски грађани морали носити бијеле траке у јавности.
- Прва чињеница о бијелим тракама већ се налази у првој пресуди 1997. године Душку Тадићу. Она се понавља и кроз друге пресуде везане за Приједор. Оне су нажалост чињеница, ја нисам срећан због тога. Оне су само дио прогона који се дешавао овим људима - прича Един Рамулић из Иницијативе "Јер ме се тиче".
Наредба о "бијелим тракама" није постојала, иситиче историчар Борис Радаковић, који ускоро објављаује књигу о ратним догађајима у Приједору.
Каже да адвокати одбране пред Хашким трибуналом нису оспоравали свједочења о томе, јер нико није био конкретно оптужен за "бијеле траке".
- Свједоци су саслушани у Загребу од 1992. до. 1994 године, а има преко 130 изјава. Само четири свједока говоре о наводним тракама, али све четири изјаву су узете 1994. године, кад се већ знало за покретање оптужнице против Душана Тадића - каже Радаковић.
Радио Приједор јесте објавио објавјештење да сви грађани лојални Српској Републици БиХ на куће истакну бијеле заставе.
Радаковић каже да је то објављено након напада на град, јер су се нападачи распршили по његовим ободима.
Истиче да је бијела застава била и на његовој кући.
Нико не негира страдање несрпског становништва у Приједору.
Међутим, историчари и представници градске Борачке организације доводе у питање број од 3.176 страдалих Бошњака цивила.
Кажу да су међу њима и припадници ратних формација, погинулих широм БиХ.
- Они нису раздвојили погинуле борце. Не можете нападача 30. маја, који је погинуо или је убијен свсртати у "ни кривог ни дужног", како се зове књига њихове "Ни криви ни дужни" - каже Војислав Кондић, предсједник Борачке организације града Приједора.
Такозвани "Дан бијелих трака" Удружење "Јер ме се тиче" организује више од десет година.
Кажу да је једини захтјев – градња споменика дјеци страдалој у Приједору у току рата.