Промовисана монографија "Фочански срез 1918-1941", плод дугогодишњег истраживачког рада
Млади историчар из Фоче истраживао је грађу Архива БиХ у Сарајеву и Архива Југославије у Београду, да би на што вјернији начин попунио велике празнине у историографији фочанског краја.
Михајловић пише о култури становања између два свјетска рата, даје детаљне прегледе привредних и политичких прилика са табеларним приказима резултата параламентарних, обласних и општинских избора, доноси детаље из историје здравства, просвјете и културе фочанског краја.
Аутор је истакао да је у бурној историји Фоче уништен значајан број историјских докумената, што је за историчаре отежавајућа околност, али да је захваљујући архивској грађи у Сарајеву и Београду успио да реконструише политичка и друштвена кретања у Фочи у вријеме Краљевине.
- У овом периоду становништво прелази из реда поданика у ред грађана, то је уствари прва домаћа власт, када су наши преци могли сами да бирају своју власт, а то је валоризовано на првим изборима одржаним 1920. године, када се гласало за уставотворну скупштину - истакао је Михајловић.
Када се ријешило национално и политичко питање, на ред су дошла и друга питања, а Краљевина је нарочито велики значај оставила на пољу образовања.
- Када је почео Први свјетски рат на простору фочанског среза било је свега шест основних школа, а када је почињао Други свјетки рат, биле су 24 основне школе - рекао је Михајловић.
Књигу "Фочански срез 1918-1941" издао је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, чији директор Драга Мастиловић истиче да је ово дјело велики искорак у познавању историје Фоче.
Он је навео да је очигледно да је аутора опредјељивала љубав и обавеза према завичају, али да је са аспекта историорафије најбитније да је вриједно провео истраживачки поступак, с обзиром на ријетку литературу која се бави Фочом у том периоду.
- Он је био осуђен на вишегодишња ахивска истраживања у неколико архивских установа и заиста је на добар начин успио да истражи архивску грађу и да помјери границе наших сазнања када је у питању фочански срез у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и у Краљевини Југославији - нагласио је Мастиловић.
Један од двојице рецензената ове књиге, српски историчар Владан Виријевић рекао је да се Михајловић опредијелио за тему која можда није толико популарна, али припада тренду који је присутан у европској историографији, а то је идеал тоталне историје.
- Сигуран сам да ће ова књига представљати значајан подстицај, узор и сигурно полазиште за будуће истраживаче када је у питању прошлост Фоче и околине - навео је Виријевић.