"Вријеме да се преиспитају бонска овлашћења"
У анализи Ивана Пепића се наводи да сложена правна структура која управља БиХ сада захтијева ажурирање.
- Иако је тај систем донио стабилност земљи која се још увијек носи са насљеђем рата, сада ствара више проблема него што је способан да ријеши - истиче се у тексту.
Аутор је напоменуо да централно питање остаје високи представник, појаснивши да ниједан други међународни званичник не посједује тако широку законодавну и извршну власт без јасног законског мандата из обавезујућег међународног споразума или Савјета безбједности УН.
У тексту је истакао да је ова неодговорна структура моћи створила невиђене тензије, укључујући и недавне мјере Кристијана Шмита које утичу на односе између три главне етнонационалне групе у БиХ - Бошњака, Хрвата и Срба.
Аутор је подсјетио и да је један од Шмитових потеза био усмјерен на смјену изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика.
У тексту је напоменуо да од 2021. године ни високи представник нити Савјет за имплементацију мира нису уопште поменути у резолуцијама Савјета безбједности УН, што је вјероватна посљедица неријешене контроверзе око легалности именовања Шмита.
Аутор је навео да први пут од завршетка рата у БиХ прије тридесет година Савјет безбједности УН није поздравио именовање високог представника, односно бившег њемачког политичара Кристијана Шмита.
Аутор сматра да Савјет безбједности УН сада има три опције, прво да би могао да формализује тренутну структуру власти што би резултирало де факто окупацијом БиХ од Управног одбора Савјета за имплементацију мира, а то је у супротности са потврдом локалног суверенитета Дејтонског споразума.
- Друго, могао би да легализује бонска овлашћења. Међутим, требало би да постоје транспарентни међународни механизми за преиспитивање сваке одлуке, укључујући учешће свих потписника Дејтонског споразума у овом процесу - наводи се у тексту.
Као трећу опцију аутор је навео могућу забрану бонских овлашћења у складу са захтјевима ЕУ и Савјета Европе, који тврде да "није нормална ситуација да неизабрани странац користи таква овлашћења".
- Како глобални консензус о легитимитету ОХР-а еродира тридесет година након Дејтонског споразума, дошло је вријеме да се оконча страно управљање путем бонских овлашћења и да се сазове нови међународни дијалог, Дејтон два, како би се редизајнирао систем БиХ, вратила правна јасноћа и спријечио пад у етнонационални замрзнути сукоб, кипарског типа - наводи се у тескту.
И први високи представник у БиХ Карлос Вестендорп, који је користио бонска овлашћења, тврди да она "нису баш легална".
Аналитичар Тим Банинг у својој анализи је напоменуо да се бонска овлашћења не квалификују као правно овлашћење и да је њихово постојање само моћна, али обмањујућа правна фикција.
Банинг је истакао да Савјет безбједности УН не одлучује да ОХР има овлашћење да доноси обавезујуће одлуке, већ само потврђује оно што је Савјет за имплементацију мира закључио, односно то уопште не легализује бонска овлашћења, већ ствара ситуацију "правне фикције".
- Пуко потврђивање бонских закључака Савјета за имплементацију мира у резолуцијама Савјета безбједности УН не представља законско овлашћење за Савјет да тумачи мандат високог представника на начин супротан Анексу 10 - наведено је у тексту.