Српска против наметања политичких одлука било којем народу - за мир и стабилност у региону (ВИДЕО)
И док легитимни представници Републике Српске позивају на унутрашњи дијалог као једино рјешење за излаз из тренутне политичке ситуације, многи прижељкују да, рекло би се по обичају, неко са стране наметне рјешење.
Република Српска је против наметања политичких одлука било којем народу.
То је поручио предсједник Милорад Додик, предсједник Републике Српске. По ко зна који пут.
И по ко зна који пут многи то неће да чују.
О томе је предсједник говорио и током боравка у Москви на безбједносном форуму гдје је потврдио да се Српска залаже за мир и стабилност у региону.
Ипак, многи у БиХ тако не мисле, па призивају страни интервенционизам, оличен прије свега у ОХР-у и нелегитимном Кристијану Шмиту.
- Ова заблудна тројка из Републике Српске су закшњела браћа у политици. Они мисле да с њима све почиње и све завршава. Нажалост с њима све завршава, а не почиње ништа. Само је то доказ једног предзнака озбиљне издаје. Ако ви прихватите да идете у ОХР и прије годину дана сте причали да не прихватате Шмита, онда извините ко сте ви? Када сте лагали? Онда када сте говорили да га не прихватате или сада када га прихватате? Само то одговорите - поручује Додик.
И док се одговор на то чека, легитимни представници Републике Српске наставиће да позивају домаће политичке актере на дијалог како би се изашло из уставне кризе у којој се БиХ налази.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва Жељка Цвијановић каже да током недавног боравка у Сједињеним Државама није имала никаква ограничења, нити је доживјела непријатност, већ је добила веома јасне поруке о важним питањима.
Нагласила је да су оптужбе на рачун СНСД-а да блокира рад заједничких институција неосноване.
- Људи који су изабрани или се налазе у законодавним домовима имају право да процјењују шта ће урадити у неком моменту и њих ту не треба да тјера ни странац ни овај ни онај да нешто раде. Дакле, демократија значи да ви гласате кад хоћете, не гласате кад нећете. Да мора бити исто не би било демократије. Е сад, друга ствар је овдје како ко то посматра. Кад то уради неко из Сарајева то је ОК, кад уради неко из Бањалуке онда није ОК - истиче Цвијановићева.
Иако су представници опозиције раније истицали да ће на састанку са замјеником Кристијана Шмита заступати интересе Републике Српске, многи то виде као покушај да се уз интервенцију странаца и кооперацију са федералном Тројком некако дође до власти у заједничким институцијама.
СНСД-ова Сања Вулић, шеф Клуба СНСД-а у ПД ПС БиХ каже да за то већ постоји разрађен план, који подразумијева смјену Маринка Чаваре, хрватског члана колегија Представничког дома, на чије мјесто би дошла Миа Карамехић Абазовић, члан странке Народ и правда, што би олакшало реализацију њихових замисли.
- Оно што Бабаљ и екипа раде, помажу бошњачкој Тројци да од Представничког дома постане Дом грађана, а то подразумијева да ће бити дио посланика из Федерације и дио посланика из Републике Српске који ће креирати грађанску БиХ. Ја им поручујем о тој грађанштини могу само да сањају. БиХ ће постојати у оквиру Дејтона како је дефинисано. Два ентитета и три конститутивна народа и накако другачије - јасна је Вулићева.
Да ће до прекомпозиције власти на нивоу БиХ доћи сумња и сарајевски политички аналитичар Енвер Казаз.
Покушај земаља чланица ПИК-а или било којег странца да то учини, наводи Казаз, у овом тренутку није реалан.
- Навијам за ту опцију, свом душом сам за њу али као неко ко анализира односе моћи, нисам сигуран да ће успјети - казао је Каваз.
Познаваоци прилика наводе да је опозиција тактиком да по сваку цијену дођу на власт на заједничком нивоу и прихватањем позива на састанак од стране Луиса Кришока забила политички аутогол.
Политиколог Синиша Сикимић сматра да за то не постоји оправдање.
- Не видим шта се уопште има разговарати са тзв. високим представником по питању власти у БиХ. Поново долазимо до тога да ако једна од најјачих држава на свијету САД позивају на дијалог три стране, дакле нису рекли треба Кристијан Шмит и три стране да се договарају. Не, него политички представници, политички лидери три стране - истиче Сикимић.
Научни сарадник на катедри за политикологију и међународне односе Универзитета у Женеви Иван Пепић, у ауторском тексту за сајт "Нова Источна Европа" истиче важност окончања страног управљања у БиХ путем такозваних бонских овлашћења.
У тексту се наводи да је ова неодговорна структура моћи створила кризу у БиХ.
Пепић је подсјетио и да је један од разлога за то био покушај нелегитимног Шмита да политички уклони предсједника Републике Српске Милорада Додика.