Ана Ратерт поручила у Бундестагу: БиХ није суверена држава, већ конструкција подржана споља (ВИДЕО)
- Учешће Бундесвера у мисији ЕУФОР Алтеа одржава стање које, ако погледамо трезвено, јасно показује: Босна и Херцеговина ни три деценије након рата није суверена држава, већ конструкција подржана извана – политички подјељена, институционално блокирана и без одрживе унутрашње легитимности - рекла је Ратерт.
Посебну пажњу посветила је Кристијану Шмиту.
- Један од кључних стубова таквог система јесте функција високог представника, коју тренутно обавља немачки политичар који никада није изабран од стране грађана БиХ, али располаже широким овлашћењима. Он може наметати законе, смјењивати изабране званичнике и поништавати демократске одлуке - подвукла је Ратерт.
Ратерт је подсјетила да је Шмит бивши министар пољопривреде из ЦСУ-а.
- То што управо бивши министар пољопривреде из ЦСУ-а, Кристијан Шмит, данас дјелује као врховни управитељ једне стране државе, показује колико је постало уобичајено да се међународна моћ примјењује без демократског легитимитета – али очигледно уз подршку међународне заједнице - казала је Ратерт.
Даље наводи да у БиХ више не постоји истински легитимитет власти.
- Шмит управља државом чији се народи још могу држати заједно једино уз спољашњи притисак и финансијску зависност – и чак ни то више не функционише. Српска страна му отказује сарадњу. Бошњачка га страна дочекује с отвореним презиром. Од ауторитета или улоге посредника нема ни трага - нагласила је она.
Коментаришући како се Шмит перципира у БиХ, Ратерт каже:
- Тако, на примјер, бошњачки коментатор Сеад Нумановић назива га најгорим високим представником свих времена, док му је због осебујног јавног наступа додјељен надимак "Мистер Бин". Године 2023. предсједник Републике Српске Милорад Додик, запријетио је да ће Шмита ухапсити ако крочи на територију Републике Српске - навела је Ратерт.
За Ратерт, то није само политички сукоб, већ знак озбиљне легитимационе кризе.
- Сагласност у одбацивању Кристијана Шмита једина је ствар која још уједињује народе БиХ – и управо то разоткрива дубоку кризу легитимитета - рекла је Ратерт, а говорећи о унутрашњим подјелама у БиХ, она истиче:
- Народи у БиХ – Хрвати, Срби и Бошњаци – нису подјељени само по језику и вјери, већ и по уставима, друштвеним реалностима и погледима на будућност.
Оцијенила је да Дејтонски споразум није створио одржив политички оквир.
- Дејтонски споразум зауставио је рат, али није створио функционалну и одрживу државу. Данас гледамо вишенационалну структуру која није способна за дјеловање. Било да се ради о изборној реформи, буџету или спољној политици – влада потпуна блокада - упозорила је Ратерт.