Тадић: Неустоличени Кристијан Шмит и битка за "столицу" једног конститутивног народа
Ауторски текст правника Огњена Тадића за Провјерено.инфо, преносимо у цијелости:
Од доласка у БиХ Шмит на све могуће и немогуће начине покушава да докаже да полаже право на измакнуту столицу високог представника, а пошто му то не полази за руком, онда као искусан политичар свако мало посеже за тим да сједне на столицу неког од конститутивних народа и да у сопствено крило, као доказ легитимитета, посједне неког од себи лојалних политичара из запосједнутој столици одговарајућег конститутивног народа.
Хрватска столица
Шмиту најважнија од почетка била је хрватска столица. "Сазад" је и ушао у БиХ. Из бројних разлога држи да му је она највише по мјери. Одликован је у Загребу. Хрвате већински представља ХДЗ који је дио Европске народне партије којој припада и Шмитова матична странка социјалних хришћана. Причу о евроатланским интеграцијама поистовјећује са Хрватима због чланства Хрватске у ЕУ и НАТО. Да и не причамо о историјским везама које он сигурно има у виду. Уосталом, Шмит од доласка у БиХ јасно даје знакове да Федерацију БиХ види као малу Турску, а Републику Српску као малу Русију. Тиме се и споља и унутра продаје као фактор отворен за дискусију о легитимном представљању Хрвата, као предуслову за постојање контролног кључа политике БиХ који обезбјеђује да БиХ било када не може донијети одлуке које се супростављају политикама ЕУ и НАТО. Слика стања наизглед потпуно легитимна са позиције наратива који је Шмит овдје промовисао.
Међутим, та слика је потпуно нетачна и злонамјерно искривљена, тј. рушљива приликом суочавања са било каквом аргументацијом. Због тога Шмиту покушај коришћења хрватске столице ради сопственог устоличења и није пошао за руком онако како је желио. Нити је обавио какав капиталан посао за Хрвате, нити је нашао начин да преко хрватске столице рјешава евроатланске теме. Напротив, на крају је доживио да хрватски представници с презиром својственим паметним људима када их неко прави глупима гледају и на његов наступ на сједници Савјета безбједности УН, јер како да повјерују у озбиљност његове приче о новој међународној конференцији која би рјешавала уставне и изборне реформе у БиХ, када Шмит на тим адресама ни самом себи не може да испослује валидан папир на коме би писало да је високи представник.
Посебно га је забољело то што је предсједник ХДЗ/ХНС Драган Човић одбио да учествује у крајње неозбиљном покушају државног удара у виду Шмитовог преузимања контроле над органима власти БиХ, а преко тзв. реконструкције Савјета министара БиХ. Заиста није јасно како је и очекивао да ће Човић пристати на такво нешто када се ради о неуставном, недемократском и већим дијелом противправном покушају Шмитовог овладавања Босном и Херцеговином. На крају га је Човић јавно деложирао из хрватске столице поруком да нико није именовао Шмита.
Бошњачка столица
Страх од доласка Кристијана Шмита у БиХ политичко Сарајево покушало је да ријеши тако што ће му објаснити да Бошњаци немају столицу, него читав миндер. Шмиту је понуђено да сједне међу њих на средину, па да онда тако поредани по читав мили дан диване како управљати Босном и Херцеговином. У недостатку права на столицу високог представника Шмит је по логици "дај шта даш" с радошћу прихватио понуду. Посебно му је годило када је након избора 2022. године топлином Конаковићевих бедара, са једне, и Никшићевих, са друге стране, замијенио прилично хладне Изебтеговићеве кости. Цијену те промјене у виду противправне суспензије Устава Федерације БиХ на 24 часа није сматрао превеликом. То му предсједник СДА Бакир Изетбеговић није опростио, посебно због тога што је акција Изетбеговићеве деложације са миндера обухватила његову породицу и пријатеље.
Политичко Сарајево, вјешто у слуганству, покушало је искористити Шмитову амбицију за устоличавањем. Знајући да не може остварити ништа од онога што Хрвати очекују од њега и да се мора сналазити за алтернативну столицу, Шмит је прихватио да удружи интересе и да у савезништву са политичким Сарајевом и амбасадором Мајклом Марфијем отвори фронт према Републици Српској. Данас никоме посебно не треба објашњавати колико је у том покушају Шмит био неуспјешан. Није успио да овлада Републиком Српском без обзира колико је ширио арсенал оружја. Није овладао чак ни Савјетом министара БиХ као утјешном наградом. Заиста је криминално и скандалозно, а за оне из иностранства који га подржавају и срамно, шта је све Шмит радио у том походу – рушење Дејтонског мировног споразума, напад на уставне поретке БиХ и Републике Српске, напад на људска и грађанска права, напад на демократски поредак, изазивање сукоба, покушај пљачке имовине ентитета, злоупотреба правосуђе итд. И опет на крају ништа.
Како се ближе избори 2026. године све јасније је да Шмиту пријети контраделожација у режији Бакира Изетбеговића. Не цвјетају му руже ни код већег дијела његове тројке, а што се најјасније може видјети из поруке да од новог Дејтона нема ништа, коју му је јавно упутио амбасадор Златко Лагумџија. Миндер политичког Сарајева никада није заборавио аманете Алије изетбеговића – Србима не треба дати да изађу из БиХ, ни да уђу у Федерацију БиХ; “осигурати функционирање нашег дијела Босне и Херцеговине“ (Федерација БиХ); “реинтегрирамо једног дана онај други дио Босне“ (Републику Српску) итд. Они који су мислили да се ове поруке односе само на Србе грдно су се преварили. Заправо, оне се примарно односе на Хрвате! Када је Изетбеговић рекао да неће дозволити да српска политика уђе у његов дио БиХ, ко је онда могао помислити да ће федерална бошњачка већина дозволити пресудан значај хрватске политике у Изетбеговићевом дијелу БиХ?! Ломљење кичме Хрватима у Федерацији БиХ није хир фрустриране већине, него планирана прва фаза ("осигурати функционирање нашег дијела Босне и Херцеговине") прије преласка у другу фазу ("реинтегрирамо једног дана онај други дио Босне"). Ако Шмит то коначно схвати могло би се десити да сам устане са бошњачког миндера и то прије него што Изетбеговић млађи буде у прилици да га деложира.
Српска столица
Заиста није јасно када је Кристијан Шмит одлучио да донесе тако глупу, штетну, непотребну и опасну одлуку да покуша да сједне на српску столицу? Како му није било јасно да је све вријеме свог ангажмана у БиХ могао провести у миру са Републиком Српском прихватајући чињеницу да Република Српска не може да игнорише то да га није именовао Савјет безбједности УН, а да му на располагању остаје прилика да се бави стотинама проблема које по свом политичком конструкту има Федерација БиХ? Међусобно прећутно толерисање могло је бити модел кохабитације и не бисмо имали било коју од криза које данас до темеља дрмају БиХ.
Сваки Шмитов покушај да овлада Републиком Српском завршио је неуспјешно. Чачкао је око имовине, а једини резултат је појачано убјеђење и струке и јавности да је то питање у Дејтону регулисано тако да само ентитети имају надлежност за доношење имовинских закона. Покушао је на сваки начин да детронизује предсједника Републике Српске Милорада Додика, а заправо је само повећао његову препознатљивост и популарност до те границе да би Додик могао управљати политичким процесима у Републици Српској и БиХ чак и када не би био на било којој званичној функцији. Да и не говоримо о томе да је срозан број гласова и кредибилитет сваке странке из Републике Српске која је са Шмитом очијукала. Наговарао је на сукоб са Бања Луком бившег амбасадора Мајкла Марфија, а резултат су Марфијеве фрустрације и одлазак из БиХ без било каквог обављеног посла. То што сада Бања Луку покушава да представи као руску предстражу инсталирану дубоко у ЕУ и НАТО зони више је него трагикомично. Свако нормалан не игнорише чињеницу да не постоји нити једна политичка акција Бања Луке која је икада била усмјерена против било кога! Од 1996. године до данас једино што Република Српска ради је то да брани Дејтон, а тиме и БиХ и саму себе од оних који желе срушити Дејтонски мировни споразум. Не треба ваљда Републику Српску питати зашто брани Дејтон? Ваљда треба питати оне који га нападају зашто то раде!
Дакле, за деложацијом Кристијана Шмита из српске столице неће бити ни потребе, јер у њу никада није ни успио да сједне. Деложација из српске столице данас је најава само онима који су били спремни да сједну у његово крило.
Столица за Алиена
Све генерације које ово читају знају за филм "Осми путник" (енг. назив филма је “Алиен“; тј. странац). Филмска прича прилично је адекватна слика тога што се са Шмитом сада дешава. Напросто, једнако како је он покушао да инфицира друге, тако је намјери да опстане у БиХ и сам постао предмет инфекција. Ми који имамо намјеру да и даље живимо овдје имамо право и да се питамо какав ће “алиен“ искочити из Шмитовог трбуха?
Немамо пуно опција за предвиђање. Да ли ће можда са Шмитом доћи бољи демократски односи? Наравно да неће, јер свиме што ради он показује да негира вољу бирача. Да ли ће настати озбиљна правна држава? Па како када се ради о човјеку који је објавио “закон“ по коме се иде у затвор када се не извршавају његова произвољна наређења? Да ли ће заједно са њим наступити поштенија власт? Тешко да ико у то може повјеровати када видимо колико је зинуо да супротно Дејтону управља имовином ентитета. Да ли је Шмит у стању да произведе боље унутрашње односе у БиХ? То је најмање могућа опција, јер су га представници свих столица конститутивних народа или откачили или га држе на контролисаној дистанци с циљем да им не направи штету када се већ више пута показало да им не може донијети корист.
Шта смо онда до сада имали прилику видјети као назнаку прекомпозиције политичких односа и политичке моћи у БиХ? Видјели смо противправно негирање демократских политичких институција и воље народа. Видјели смо противправно понашање у виду напада на уставни поредак БиХ у покушају узурпације столице високог представника. Видјели смо противправни политички прогон по противправним одлукама Кристијана Шмита у коме су учествовали појединци из Тужилаштва БиХ, Суда БиХ и СИПА. Чули смо и за сумње о противправној повезаности нарко-мафије и дијелова сарајевске политичке тројке којој је Шмит противправно омогућио власт. Знамо и то да модус операнди њемачког прекограничног дјеловања, поготово из периода рушења Југославије, говори о противправним акцијама у сарадњи са криминалним и терористичким групама итд.
Дакле, из бројних примјера види се да је противправност доминантна карактеристика Шмитовог дјеловања и амбијента који је око себе креирао. У том амбијенту као риба у води пливају и разноразне криминалне групе, нудећи се странцима и једва чекајући да Шмит коначно провали и та бањолучка врата. Наравно, с циљем да противправно профитирају од тога и трајно заузму или бар опколиле поменуте столице свих конститутивних народа у БиХ. Е деложација њихових пулена из тих столица, а тек тада бисмо видјели каквог све зла има у и/или око свих политичких странка, не би била тако једноставна и брза као што би могла бити правовремена деложација из БиХ Кристијана Шмита, који ту пријетњу са собом носи свима нама у Босни и Херцеговини.