latinica  ћирилица
02/06/2025 |  14:04 ⇒ 14:11 | Аутор: Агенције

"Ми снага народа" тражи резолуцију о страдању српског народа у околини Сребренице

Посланичка група "Ми снага народа" тражи од њемачких институција предлагање резолуције УН о страдању српског народа у околини Сребренице.
Братунац - Фото: predsjednikrs.rs/Borislav Zdrinja
БратунацФото: predsjednikrs.rs/Borislav Zdrinja

Из ове странке су саопштили да се данас навршавају 32 године од када је, на захтјев Добрице Ћосића, тадашњег предсједника СРЈ, Југославија предала Уједињеним нацијама "Меморандумом о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни за подручје Братунца, Скелана и Сребренице, који су почињеним против српског становништва у периоду од април 1992. до априла 1993. године".

Они су истакли да је документација са доказима, на 132 стране, примљена 2. јуна 1993. године, заведена под бројем A/48/177 и S/25835 и да се још налази на истом мјесту у УН, непроцесуирана.

Како су навели, судбину сличну Меморандуму доживео је и Counter-Memorial (противтужба) на 2.154 стране, коју је 23.2.1997. годинеСР Југославија поднела Међународном суду правде против БиХ.

- Полазећи од закључка Њемачке и УН, од 23.5.2024. године: да још нису сви кривци суочени са правдом, да гоњење преосталих криваца остаје кључно за процес националног помирења, стварање поверења и за обнављање и одржавање мира у БиХ - указали смо њемачком Бундестагу, Канцелару и Генералном секретару УН на Меморандум који се од 2.6.1993. године, или 32 године, налази у УН и на Counter-Memorial који се налази код Међународног суда правде од 23.2.1997. године, и затражила од њемачких институција предлагање резолуције УН о страдању српског народа у околини Сребренице - навели су у саопштењу из Посланичке групе "Ми снага народа".

Шта пише у Меморандуму?

Из Посланичке групе "Ми снага народа" кажу да су се обратили Министарству спољних послова, Министарству правде, да су слали дописе Влади, Предсједнику, Тужилаштву за ратне злочине, као и Архиву Југославије, али да нико није имао превод Меморандума на српски, па су га сами превели.

У Меморандуму су наведени претходни злочини, побројани су злочини против Срба 1992. и 1993. године, уништавање села, тешка ситуација њихових становника, наведене су жртве масакра, указано на уништену личну имовину, као и на људе који су морали да напусте своја огњишта. Наведени су и потенцијални извршиоци злочина, као и изјаве свједока.

У тренутну када је Меморандум написан, у априлу 1993. године, аутори су написали да "етничко чишћење, поновљени прогони и уништавање свега српског, почев од самог народа, преко њихових насеља и имовине, чине нас дужним да о томе обавијестимо све који су заинтересовани за нашу судбину у вези тога".

- Подразумијева се да документи којима располажемо нису ни потпуни нити коначни. Рат још није завршен нити коначан, патње народа се настављају, а овде сваког дана падају нове жртве. Међутим, оно што се већ зна, оно што се догодило током овог периода од мање од годину дана, има размере људске и материјалне катастрофе какву нису видјели чак ни они који су били свједоци прошлих ратова. Стога је наша дужност да свједочимо о тој катастрофи, барем са оном документацијом коју тренутно поседујемо, а коју смо успјели да прикупимо под прилично тешким условима - пише у Меморандуму.

У документу се наводи да је готово немогуће у тако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачке српских села и да се ради о скоро стотину насеља са српским становништвом. Наведено је 16 села и истакнуто да се опис разарања само неких од њих може бити убједљив доказ њихове епопеје.

Наведени су злочини у селима Бљечева, Лозница, Загони, Магашићи, Јежестица, Факовћи, Бољевћи, Бјеловац, Сикирић и Кравица у општини Братунац, као и села у општини Сребреница Гниона, Опарци, Ратковићи, Брежани, Крњићи и Залазје.

- Оно што им се догодило је на неки начин типично за судбину осталих насеља. Ако разлике и постоје, оне се углавном тичу имена нападача, починилаца злочина, али не и коначног исхода њихових напада. А тај коначни исход су увијек убијени људи, опљачкана имовина, спаљена и уништена села - наводи се у Меморандуму.

Наводи се да још није могуће утврдити тачан број убијених људи српске националности, али да се процјењује да је до марта 1993. године убијено око 1.200 људи, а број повређених и рањених, такође према процјенама, креће се између 2.800 и 3.200 особа. Многе повреде и ране су узроковане честим гранатирањем преосталих српских села, Братунца и Скелана, многих заселака, као и снајперском ватром и бројним нагазним минама, чије су жртве цивили.

Истиче се да број жртава расте сваког дана и да зато овај документ треба посматрати као почетни, непотпун, који пружа само делимичне информације о уништењу српског народа и његове имовине на територијама општина Сребреница, Братунац и Скелани, а да ће "коначан документ бити састављен када услови дозволе".

- Суровост и подмуклост испољене у нападима на српска села, немилосрдност према заробљеним или заробљеним мештанима, без разлике према полу, старости, да ли су војници или цивили, здрави или рањени и болесни, зверски третман у затворима у којима је недостатак воде и хране најблажа казна, представљају посебно поглавље у догађајима на овим просторима - указују аутори Меморандума.

Додаје се да је тешко рећи да ли такав став произилази из верског фанатизма ислама, њиховог џихада, или из пробуђених основних, животињских инстиката њихових ратника. А можда су једноставно садисти, мучитељи и убице по природи, водили акције и издавали наређења.

- Без обзира на разлоге, посљедице по српски народ су језиве. Многи побијени, али и рањени, па чак и живи и неповријеђени људи, спаљени су заједно са кућама у којима су живјели - наводи се између осталог у документу са доказима, на 132 стране, која је достављена Уједињеним нацијама прије 32 године, а која никада није процесуирана.

Извор: rt.rs