Опозиција из Српске са федералном "тројком" и ХДЗ-ом пред Шмитом и члановима ПИК-а (ВИДЕО)
Позиву на састанак и обраћање са задовољством су прихватили. И још један је то у низу покушаја свгравања СНСД-а са власти и преузимања фотеља у Сарајеву. Овај пут уз помоћ међународне заједнице. Да ли лидери опзиције из Српске, одласком на састанак дају легитимитет странцима да одлучују, умјесто домаћих институција. Гдје таква политика води Републику Српску, али и БиХ?
Кажу, желе да се чује глас Републике Српске. Оне које, парадоксално или не, годинама минимизирају управо они који позивају на састанке. Наше мјесто је тамо гдје се одлучује, став је предсједника ПДП-а који ће се обратити чланицама ПИК-а.
- Не присуствовати тамо гдје се одлучује не значи отпор, то значи одсуство, а одсуство Републике Српске за столом не јача њен положај, већ оставља простор да други причају у њено име - рекао је Драшко Станивуковић, предсједник ПДП-а.
Став Републике Српске неће бити пренесен од оних, којима су управо бирачи указали највеће повјерење. СНСД није добио позив на састанак. У тој странци су категорични - Дејтонски мировни споразум не предвиђа ПИК, а они који разговарају управо са непостојећим ПИК-ом и непостојећим високим представником раде против интереса Републике Српске.
- Када томе додате да је њихова порука да ће разговарати са свима у БиХ осим са онима који су по вољи српског народа и грађана Републике Српске побиједили на изборима, онда вам је потпуно јасно да је њихова порука да је за све у БиХ крива само власт Републике Српске односно они које је народ Републике Српске изабрао - истакао је Радован Ковачевић, портпарол СНСД-а.
Са том поруком ће Тројка из Федерације пред међународну заједницу. И јасно им је да немају пуно опција. Зато хрле ка Кристијану Шмиту.
- Идемо према високом представнику који мора наћи рјешења за овакве ситуације - шта кад Борјана Кришто не пошаље у планираном, законом предвиђеном року име министра, шта када Шпирић десет пута заредом обара кворум - каже Елмедин Конаковић, министар спољних послова у Савјету министара.
Багером би Конаковић и по ХДЗ-овим кадровима. Док су у тој странци јасни да је за упућивање приједлога о именовању министра безбједности потребна јасна парламентарна већина, двије Тројке нижу оптужбе о опструкцијама. Претендент на упражњену министарску позицију у томе је најгласнији. Сада се бавио и математиком.
- То нигдје у свијету нема да мање од десет одсто парламента има 50 одсто извршне власти. И уз то, све држи у шаци једном врстом уцјена и покушаја изнуде и некоректног односа као што то ради Драган Човић - рекао је Небојша Вукановић, предсједник Листе за правду и ред.
- Ја бих рекао можда најпристојније, ниједна болест није здрава. Нека останемо на томе - каже Драган Човић, предсједник ХДЗ БиХ.
Имала је опозиција из Српске своју шансу, али је изиграла договор из Купреса, још раније је познат став Драгана Човића. Но, не свиђа се то међународној заједници, најприје Великој Британији и Њемачкој, које, чини се, све чине да направе нове комбинаторике у власти.
- Ми гледамо како они креирају једну нову групацију која ће бити потпуно дистанцирана од суверенистичких политика, које смо гледали првенствено кроз политике Милорада Додика и свих коалиционих партија СНСД-а - истакао је Александар Врањеш, амбасадор БиХ у Србији.
И док се у Сарајеву поново упућују позиви за помоћ међународне заједнице и спас тражи код Нијемаца, у Бундестагу се чују гласне критике на рачун њемачке политике према БиХ. Политички подијељена, институционално блокирана и без одрживе унутрашње легитимности, оголила је сурову реалност БиХ посланик АфД-а Ана Ратерт. Гласна у оцјени да БиХ тренутно није суверена држава, већ конструкција подржана споља, а да међународни надзор само, како каже, продужава вјештачки одржавање једног дисфункционалног система.
- То што управо бивши министар пољопривреде из ЦСУ-а, Кристијан Шмит, данас дјелује као врховни управник једне стране државе, показује колико је постало уобичајено да се међународна моћ примјењује без демократског легитимитета – али очигледно уз подршку међународне заједнице. Шмит управља државом чији се народи још могу држати заједно једино уз спољашњи притисак и финансијску зависност – и чак ни то више не функционише. Српска страна му отказује сарадњу. Бошњачка га страна дочекује с отвореним презиром. Од ауторитета или улоге посредника нема ни трага - закључила је Ана Ратерт, посланик Алтернативне за Њемачку (АфД).
Али би као такав да мијења и намеће законе, на шта је од власти Републике Српске већ одавно стигло јасно НЕ. Као и позиви на договор и унутрашњи дијалог. На то је недавно позвала и америчка администрација, наводећи да долазе нова времена, без страних наметања. Ипак, показало се, таква слика не одговара појединима, ни у Федерацији, ни у Републици Српској.