Увођење е-услуге МУП-а Српске представили као отимање надлежности; Рељић демантовао тврдње (ВИДЕО)

Драгољуб РељићФото: РТРС

Одмах је реаговао директор Агенције за заштиту личних података у БиХ Драгољуб Рељић. За РТРС је рекао да је једино тачно да је покренут поступак инспекцијског надзора по овом питању. Категоричан је, МУП Српске има право обраде података у педесет евиденција. Исто право имају и сви кантонални и МУП Федерације.

МУП преузео надлежност агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ – одјекнула је ова вијест у федералним медијима. Све на основу одговора Агенције за заштиту личних података на посланичка питања у Представничком дому. И ништа ту не би било спорно, да у одоговорима заиста пише да МУП Српске крши надлежне законе и да дигиталним порталом Е-услуге, за заказивање термина издавања путних исправа, присваја надлежности које му не припадају. Међутим, тога у одговору нема. Али има да ће Агенција став заузети након утврђивања свих чињеница.

- Ми смо покренули поступак инспекцијског надзора поводом овог посланичког питања. И ми смо тако одговорили. Одговорили смо да Агенција за заштиту података не може у поспутку давања одговора на питањеа ијенити законитост поступања контролора већ ће утврдити чињеничо стање у конкретном поступку. И то је једино тачно у свим овим натписима. Поступак покренут у складу са законом - рекао је Драгољуб Рељић, директор Агенције за заштиту личних података у БиХ.

Због тога управа агенције упућује званични деманти на наводе медија да се већ изјаснила да је МУП прекршио закон и да је неко преузео туђу надлежност.

- Ми то никада нисмо изјавили. Нити можемо рећи, јер нисмо утврдили чињенично стање - навео је Рељић.

Демантовао је и натписе да МУП нема законски основ за обраду личних података.

- МУП Републике Српске ево конкретно има огромна овлаштења везано за обраду личних података. Ја могу рећи да само у Агенцији којом ја руководим МУП Српске има пријављених 50 евиденција у главном регистру. Тако је и са другим МУП-овима - закључио је Рељић.

То значи да постоји 50 различитих основа за обраду података грађана Срспке и Федерације БиХ. И сваки од њих јасно је дефинисан надлежним законима.