СПЦ обиљежава празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени

Данашњи празник многи парохијски и манастирски храмови прослављају као своју храмовну славу, а неке породице и као крсну славу.

Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. у Наисусу, данашњем Нишу, од оца Констанција Хлора и мајке Јелене. Послије смрти оца, 306. године, војска га је прогласила за августа (савладара) сјеверозападног дијела Римског царства. Иако многобожац, био је благ према хришћанима.

Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика непријатеља - тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију. Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст у знак побједе, уз ријечи: "Овим побјеђуј"!

Наредио је да се искује велики крст који је ношен пред војском и ову борбу окончао је као своју велику побједу. Одмах потом Константин је издао знаменити Едикт у Милану 313. године, којим је престао прогон хришћана.

Послије побједе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољ. Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестар крсти. Послије тога страшна болест нестала је са његовог тијела.

Света Јелена, царева мајка, учинила је много за вјеру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи, а потом и многе друге цркве у Светој Земљи.

У својој 80. години ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке.

Умро је у граду Никомидији 337. године, а сахрањен у цркви Светих апостола у Цариграду.

Њихов култ посебно је његован код Грка и Румуна. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.

Код Срба постоје породице које славе овај празник као крсну славу, а многи манастирски и парохијски храмови посвећени су Светом цару Константину и царици Јелени.