Бајденова глобална освета Трампу: Зашто још увијек Додику нису скинуте санкције?
Колумну преносимо у цијелости:
Сви знамо како су бивши предсједник САД Џозеф Бајден и друге демократе искористиле правосудни систем као оружје током протекле предсједничке изборне сезоне и користили правне мјере против предсједника Доналда Трампа, али оно што већина људи не зна јесте да је Бајден искористио своју моћ да наметне економске санкције људима у другим земљама који су навијали за Трампа.
Након пораза демократа на изборима у новембру, Бајден је издао низ санкција грађанима страних земаља који су славили изборну побједу Трампа.
Санкције су стигле брзо и жестоко. Једна је уведена седмицу дана касније, једна два мјесеца касније, а једна већ сљедећег дана.
У седмицама након избора, извјештаји су наводили да је Бајденова администрација покушала наметнути даљње санкције досељеницима на Западној обали у Израелу (већ је наметнула неколико рунди санкција 2024. године) након што су неки од ових Израелаца одржали забаве у част Трампове побједе.
У јануару је Бајден наметнуо санкције Анталу Рогану, главном сараднику про-Трамповог и отворено мађарског предсједника Виктора Орбана.
У БиХ, у аутономној српској већини Републике Српске, дугогодишњи про-Трампов предсједник Милорад Додик добио је санкције дан након избора, на дан када је одржао скуп у част Трампове побједе. Није помогло српском предсједнику када је јавно носио црвену МАГА капу.
Ово није био први пут да је амерички предсједник санкционисао Додика. 2017. године, предсједник Обама га је санкционисао два дана прије него што је требао отпутовати у Вашингтон како би присуствовао првој Трамповој инаугурацији.
Стандардна је пракса да амерички предсједници уводе санкције из различитих разлога - ради рјешавања кршења људских права, спријечавања ширења нуклеарног оружја или промоције демократије. Санкције су кориштене у активностима сузбијања наркотика и за рјешавање сукоба између нација. Често и исправно се намећу против земаља попут Русије које врше инвазију на нације попут Украјине.
Међутим, господа Обама и Бајден су слиједили ружан и ситничав пут. Наметнули су санкције људима у другим земљама како би их казнили због слављења побједа својих ривала.
Санкције никада нису биле намијењене као одмазда против страних лидера или грађана који навијају за политичког противника предсједника.
Срећом, Трамп је укинуо санкције против главног помоћника мађарског предсједника и санкције против израелских досељеника. Нажалост, санкције против Додика остају. Зашто? Зато што мало људи у Америци зна да оне постоје.
Босна привлачи пажњу свијета само када су људи тамо у рату. У супротном, оно што се догоди у Босни остаје у Босни.
Прије тридесет година у Дејтону, Охајо, Дејтонски споразум из доба Клинтона успоставио је оквир управљања који је спојио три зараћене етничке групе, сваку са својом религијом, у земљу која би се могла смјестити у мање од половине Охаја. Данас се ова мала европска нација спотиче и тетура под политичким системом у којем неизабрани бирократа из Нјемачке врши власт попут енглеског поткраља који влада неоколонијалном Индијом.
У свом недавном говору у Ријаду, Саудијска Арабија, г. Трамп је критиковао “такозване градитеље нација, неоконзервативце или либералне непрофитне организације попут оних који су потрошили трилионе, а нису успјели развити Кабул и Багдад“. Похвалио је “рођење модерног Блиског истока који су донијели сами људи регије, развијајући властите суверене државе, слиједећи властите јединствене визије и цртећи властите судбине на свој начин“.
Континуирано прогоњење г. Додика од стране преосталих из Бајденовог Стате Департмента и градитеља нација Европске уније путем њиховог неизабраног представника, Кристијана Шмита, управо је она врста изградње нација коју је г. Трамп осудио у Ријаду и коју је потпредсједник Џ. Д. Венс критиковао у свом говору 14. фебруара у Минхену. Тамо је г. Венс напао отказивање избора од стране европских судова и праксу високих европских званичника који пријете да ће отказати друге.
Г. Венс је наставио: “Све више изгледа као да се иза ружних ријечи из совјетског доба, попут дезинформација, кришоманија крију стари, дубоко укоријењени интереси, којима се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може изразити другачије мишљење или, не дај Боже, гласати другачије или, још горе, побиједити на изборима.“
Попут Ирака и рата између Русије и Украјине, Босна и Херцеговина је конструкт истих градитеља нације које су Трамп и Венс осудили.
Данас, изабрани лидери широм Европе који се залажу за суверенитет свог народа бивају деплатформисани, забрањени и санкционисани.
Господин Додик је један од њих. Демократски изабрани предсједник Републике Српске је прогоњен и санкционисан од стране истих тих сила. Као и у случају Трампа, наоружани званичници су користили правни систем како би спријечили господина Додика да обавља функцију. Злоупотребљавајући предсједничку моћ, Бајден, посуђујући страницу из приручника свог претходника, санкционисао га је на дан када је славио Трампову изборну побједу.
Надам се да ће неко обавијестити господина Трампа да се оно што је учињено Рогану у Мађарској и досељеницима Западне обале у Израелу и даље ради господину Додику у Босни. Такође се надам да ће, баш као што је господин Трамп укинуо санкције у Мађарској и Израелу, ускоро учинити исто и укинути санкције усмјерене против господина Додика у Српској.
Извор: washingtontimes.com