Мијења ли Европска унија однос према западном Балкану? (ВИДЕО)
Док Европски парламент пружа, како наводе, снажну подршку БиХ у процесу приступања Европској унији, бројни европски званичници све скептичније говоре о могућности проширења. Тако њемачки канцелар Фридрих Мерц поручује да ширења на земље западног Балкана неће бити, док не буду ријешена важна питања унутар уније, укључујући и начин одлучивања.
Хрватски предсједник Зоран Милановић отишао је и корак даље и рекао да у Европску унију више нико неће ући, осим евентуално Црне Горе.
То, ипак, не значи да треба одсутати од европских интеграција, каже предсједник Српске Милорад Додик.
- Да ли ми сада, због те чињенице, што су они рекли "нема придруживања" треба да станемо на европском путу? Не, не треба да станемо. Треба да радимо на том европском путу. Али то не значи да само будемо пуки извршиоци политике из Брисела - изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Другим ријечима, процес европских интеграција може донијети бројне бенефите који се могу видјети вема брзо, и без формалног чланства, а у складу са испуњавањем европских стандарда. То је тзв. концепт постепеног придруживања који највише заговара Аустрија.
- По мени тај поступак постепеног придуживања треба гледати из сегмента економске користи, али и других елемената, без обзира да ли ће се у коначници десити неко пуноправно чланство или не - рекао је амбасадор БиХ у Аустрији Синиша Бенцун.
И Бенцун, попут предсједника Додика, каже да то не значи да треба бланко испунити сваки захтјев из Брисела, без обзира шта је заузврат могуће добити. Са тим ставом сагласан је и искусни дипломата Лучијано Калужа.
- Не смијемо да занемаримо једну чињеницу, а то је да се не може по било коју цијену говорити о приступању ЕУ, уколико не постоји могућност разговора и о самој заштити националних интереса, оних које Република Српска, или када се усагласе на нивоу БиХ, прогласе као такве - нагласио је стручњак за међународне односе Лучијано Калужа.
А шта одлучивање консензусом значи у пракси најбоље ових дана можемо видјети на примјеру Србије. Иако при крају да испуни све обавезе за отварање кластера 3, које је пред њу ставила ЕУ, ни то није гаранција да ће он заиста бити и отворен и да ће на тај начин бити одблокиран приступни процес у преговорима са унијом.
- Нико не може да вам гарантује за тако нешто, јер је коначна одлука у рукама земаља чланица, њих 27. Мора да постоји консензус, таква су правила - изјавио је министар за европске интеграције Србије Немања Старовић.
А док та правила не буду промијењена проширење је, по свему судећи, скинуто са листе приоритета Европске уније. Иако иницијатива да се умјесто консензусом одлучује квалификованом већином у свом начелу има намјеру да убрза процес проширења, за аналитичаре је то и начин да се одређене земље спријече да ветом блокирају пријем Украјине у ЕУ, али и друге одлуке које се косе са њиховим националним интересима.
Ипак, мало је вјероватно да ће се земље попут Француске, Холандије или Белгије, које су веома скептичне у вези са проширењем, одрећи права вета у тој области. За западни Балкан то, највјероватније, значи остајање у европској чекаоници до даљњег.