Добој: Прва генерација ученика Медицинске школе поново у клупама, обиљежили 60 година матуре (ФОТО)
Баш као прије шест деценија – некадашњи ђаци поново у школској клупи.
Једанаесторо медицинара прве генерације поново је закорачило у школу у којој су стекли бројна знања.
Многи више нису међу живима, а има и оних који су у далекој Америци и Аустралији.
Оне које сретну и данас препознају и радо евуцирају успомене из средњошколских дана.
- Били смо прва генерација, нисмо имали уџбеника уопште, него су нам предавали доктори који су мање-више сви били на специјализацији, од нас су тражили онда оно што су они учили на специјализацији да то и ми знамо. Били смо увијек компактни, сви смо били за једног, један за све - каже Златица Балчо Лазић, медицинска сестра у пензији.
Била су то кажу, тешка времена. Стана Божичковић сјећа се да су и поред тешког материјалног стања имали елана и воље за учењем.
- Нисам сваки мјесец имала паре за карту, него смо ишли пјешице. То је нама било као десет минута да идемо од Руданке до Добоја. Услови су били лоши, опанчићи, вунене чарапе, то некад буде и мокро, али све се то заборави. Кад дођем кући, чувам краве, мами помажем у башти, све сам радила - прича Божичковићева.
Школу су завршили давне 1965. године, а неке лекције ни данас не заборављају.
Милорад Рељић у школу се вратио годинама касније, али у улози професора.
- То је била једна изванредна генерација, која је изродила много добрих стручњака у здравству и специјалиста, хирурга, уролога, интерниста. У Добоју смо били увијек у свему, чак и у спорту, најбољи - присјећа се Рељић.
У породици Миљановића медицинску школу завршила су четири члана.
Милован је ученик прве генерације медицинара, супруга Љиљана такође је завршила ову школу, а касније кћерка и унук.
Године су, каже брзо прошле, али успомене и знања остају заувијек.
- Пуни разреди ученика, клупе заузете, а данас нас неколико и клупе су празне. Били смо генерација полугладни, полуобучени, али добро послушни и одлучни да схватимо моћ школованог човјека и будућност свијетлу у коју идемо - каже Миљановић.
Иако су махом били одлични ђаци, несташлука је кажу било и тада.
Са часова су бјежали само када су се у биоскопу приказивали вестерни.
- Један побјегне да може карте извадити, остали дођу, ко мора побјећи ако су касно часови, онда дође и сви идемо у кино - испричали су кроз смијех.
Први пут састали су се након 20 година матуре. Од тада па до данас, прва субота у јуну резервисана је за дружење некадашњих школских другова.
За неке нове генерације медицинара имају само једну поруку – да иду у корак са модерним технологијама али да не забораве праве вриједности.