У Чемерну код Илијаша, обиљежено страдање 32 српских цивила (ВИДЕО)
Десетине цивила избјегли и сабрани у удаљеном Чемерну надали су се да рат неће ни закорачити ка њиховим праговима. Но, у зору, 10. јуна 92 , са злом намјером, ка њима су се упутиле комшије, дојучерашњи пријатељи, чак и кумови. Преживио је, али сузе Бранка Трифковића нису због властитих рана које је тада задобио. Гледао је џелате како му убијају брата, мајку, оца, још седам блиских рођака.
- Њих су побили код куће, оца су одвели 500 метара даљее и удавили. Сестра је остала међу њима мртвим, што су мислили да је мртва, превртали су је ногом. Ја сам свједочио у Суду, али видио сам да од тога нема ништа, да је све на њиховој страни и суд и тужилаштво - рекао је Трифковић.
Из породице Буњевац, осморо страдалих, углавном жене и дјеца, петоро Дамјановића, Трифковићи, Јанковићи, Малешевићи. Почивају у заједничкој гробници, док се егзекутори бране се слободе.
- Разочарење чланова породица у право, правду и све што се дешава посљедњих 30 година. Немогуће је да нико не одговара и да на скоро сваком српском стратишту дођемо и завршавамо реченицом, за овај злочин нико није одговарао - сматра Исидора Граорац предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих цивила и бораца.
Након посљедњег, ниједно домаћинство у Чемерном није обновљено.
- У 1. свјетском рату нико није страдао, у 2. свјетском рату троје, а у посљедњем за један сат узели су 32 душе. Осамдесет ми је година, сумњам да ћу дочекати правду - каже Радојица Трифковић, предратни становник.
Поступак у којем се суди Џемалу Хаџићу и још једанаесторици припадника Територијалне одбране, и активног и резервног састава полиције такозване Републике БиХ започео је у августу 2018. године и још није окочан ни првостепени поступак.
Наде је све мање у правичну пресуду, а како да је и буде када нису допустили ни да се чемер Чемерна назове правим именом, злочином, а не омаловажавајућом ријечју збивање.