Кустурица: Добоко поштовање према лауреатима "Велике награде Иво Андрић"
Кустурица је на данашњој конференцији за новинаре у Београду након објављивања имена лауреата истакао да Јеврића одликују хемингвејски приступ и једна техника у литератури која се заснива на томе да аутор све што му деси, а што је важно, посебно ако је драматично, преноси на папир.
Јеврићево дјело "Мртви дим", за коју је добио "Велику награду Иво Андрић" за најбољу књигу, према ријечима Кустурице, састоји се од кратких прича, које њега подсјећају на нешто што је било у филму, а рађено је на основу судских списа.
-Тако се и у овој доживљеној литератури, која се базира на стварности и живој истини, покрећу наша најдубља осјећања везана за прошлост, а посебно за рат деведестих, одакле Јеврић читаоцима, као сам каже, пред очи приноси оно што су суштаствени догађаји из тог времена - рекао је Кустурица.
Он је указао да је Италијан Алесандро Барико, лауреат "Велике награде Иво Андрић" за животно дјело, нешто сасвим друго у односу на Јеврића.
- Он је поштовалац /Хорхеа Луиса/ Борхеса и једне традиције модерне у европској литератури, у којој су многи покушали да направе свој заштизни знак - рекао је Кустурица.
Он Барика, како је објаснио, доживљава као писца који пише у асоцијативним низовима, који су маштовити.
- За мене је занимљивије што се он бавио позориштем и филмом и своју литературу базирао на ономе што је дневно писао за италијанске новине. Дакле, ове јубиларне године имамо два лауреата који код мене изазивају дубоко поштовање и врло изражену пажњу - истакао је Кустурица.
Предсједница жирија за додјелу награде Слађана Илић оцијенила је да је Јеврић у својим најновијим причама недоољиво романтичан и сурово стваран.
- Може се рећи да је писање за Јеврића истовремено и болни крик и метафизичка запитаност, слика ужасавајућег простора у којем идеални понекад надвладају збиљу. Његова слика света и визија историје јесу песимистичне, али снови и љубав као да дискретно поричу оппшти хаос историје - навела је Илићева.
Према њеним ријечима, Барико је аутор који сваком новом књигом осваја нову списатељску територију, због чега интерес за његово стваралаштво само расте.
Осим Илићеве, у жирију за додјелу награде "Иво Андрић" били су Желидраг Никчевић и Душко Певуља, који су одлуку о лауреатима донијели 8. маја.
"Велика награда Иво Андрић" установљена је 2015. године, а састоји се од новчаног износа и повеље. На иницијативу Кустурице утемељивач награде је Андрићев институт, а додјељује се од 2016. године.
Награда се додјељује у двије категорије - за животно, књижевно стваралаштво, које представља укупни допринос књижевности и култури, и за најбољу књигу објављену у Републици Српској и Србији током године.
Међу добитницима за животно дјело до сада су били Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Ју Хуа, два пута Горан Петровић, а посљедњи Сандро Веронези.
За најбољу књигу награђивани су Владимир Кецмановић, Захар Прилепин, Бора Ђорђевић, Рајко Петров Ного, Петер Хандке, а посљедњи добитник је Енес Халиловић.