Бубић: Жалба на пресуду предсједнику Српске поткријепљена чињеницама и доказима
Одбрана тврди да се намеће питање како било ко може починити кривично дјело ако неспорно користи уставно овлашћење као што је то учинио предсједник Српске потписујући указе, те истиче да се чини да је у првостепеној пресуди у питању правно неотклоњива противрјечност.
У жалби је наведено да је Кривични закон БиХ мијењан 16 пута и да чини јединствен законодавни акт.
- Значи да се у погледу ступања појединачних измјена на правну снагу има примијенити јединствен критеријум, а то је обавеза објаве у `Службеном гласнику БиХ` и ступање на снагу појединих измјена најраније сутрадан по објави у службеном гласилу - истиче се у жалби коју ће сутра пред Апелационим вијећем усмено образлагати адвокат предсједника Републике Српске Горан Бубић.
Ове чињенице значе да ни допуне Кривичног закона БиХ, одлуком од 1. јула 2023. године, без улажења у расправу о легитимности Кристијана Шмита, а које су објављене у "Службеном гласнику БиХ", 7. јула 2023. године, нису могле ступити на снагу прије 8. јула.
- Слиједи да на дан 7. јул, није на правној снази Кривични закон БиХ који садржи кривично дјело из члана 203а тог закона-, појашњено је у жалби.
Одбрана истиче да би представљало неприхватљиву произвољност када би се прихватило да дио важног закона ступа на снагу објавом у службеном гласилу, а неки други дио измјена тог истог закона да ступи на снагу објавом на интернет страници.
- Небитно је доказивање Тужилаштва да је брањеник знао да је нови члан Кривичног закона БиХ написан. Битно је када је ступио на правну снагу - наводи одбрана.
Одбрана је у жалби навела и да чињенични опис осуђујућег дијела првостепене пресуде искључује постојање противправности.
У жалби се напомиње да је предсједник Републике Српске, користећи овлаштења прописана Уставом Републике Српске донио Указ о проглашењу закона.
Одбрана тврди да се намеће питање како било ко може починити кривично дјело ако неспорно користи уставно овлашћење и према самом чињеничном опису у пресуди, те указује да се чини да је у првостепеној пресуди у питању правно неотклоњива противрјечност.
- Првостепени Суд је прихватио у цијелости чињенични опис из оптужнице, а у разлозима пресуде се није ни осврнуо на приговор одбране по питању приговора искључења противправности, иако је овај приговор детаљно образложен у завршној ријечи - наводи се у жалби.
Одбрана је указала и на битне повреде одредаба кривичног поступка, наводећи повреду права на одбрану и непостојању доказа о постављању Кристијана Шмита ни од ПИК-а.
У жалби је истакнуто да се у првостепеној пресуду констатује да "статус високог представника није предмет оптужења" и да се тог става /вануставни/ Суд БиХ држао током цијелог првостепеног поступка.
- Чини се вјероватним да је Суд и поред приговора одбране у образложењу пресуде потпуно маргинализовао чињенице које се тичу постављења Шмита, претежно образлажаћу овлаштења високог представника ин апстракто. И то, не у односу на садржину Анекса десет, који се наводи у чињеничном опису пресуде, већ у односу на праксу Уставног суда БиХ - наводи се у жалби.
Одбрана тврди да је, у сваком случају, питање легитимности статуса Шмита било неопходно расправити и у односу на одбрану Милорада Додика, јер Додика штити пресумпција невиности, те да је терет доказа Шмитове легитимности требао бити на вануставном Тужилаштву БиХ, али да се то игнорисало у првостепеном поступку.
У жалби је наведено и образложено да је и доказ одбране одбијен на бази доказа кој иније ни уручен.
- Приликом доношења рјешења од 21. маја 2024.године, којим је одбијен приједлог браниоца да се у својству свједока саслуша Шмит, и на околности његовог постављења, Суд БиХ се позвао на информацију о дипломатском статусу `високог представника за БиХ`, за коју се не зна како је доспјела у судски спис јер је само насловљена на Ранка Дебевца - наводи се у жалби.
Према садржини, како тврди одбрана, информација је достављена од Министарств иностраних послова у Савјету министара, без ознаке судског списа на који се доставља.
У првостепеној пресуди, према наводима из жалбе, се тврди да никакви докази, мимо страна у поступку нису спровођени, али да је евидентно да су кориштени докази који нису уопште били познати и доступни одбрани, прије него их је суд користио и донио одлуку.
Одбрана је жалбом, коју ће сутра образложити, указала и на повреду начела судске непристрасности, на кршења других одредаба Закона о кривичном поступку, на поступање након захтјева за изузеће, те повреда начела равноправности странака.
Између осталог, жалба садржи и приговоре одбране на законитост и вјеродостојност доказа, повреда начела јавности на претресу од 5. фебруара 2024. године, кршење начела усмености и непосредноси на штету одбране, те кшење права на употребу језика и писма као и на кршење пресумпције невиности.
Горан Бубић, адвокат предсједника Републике Српске Милорада Додика, рекао је Срни данас раније да ће одбрана сутра пред Апелационим вијећем, затражити укидање првостепене пресуде и њено преиначење у ослобађајућу или одржавање новог претреса.
Сједница Апелационог вијећа у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика заказана је за 13.00 часова.