Вујић у УН: Двоструки стандарди за пуштање на пријевремену слободу
Вујић је на сједници, на којој је разматран шестомјесечни извјештај о раду Механизма, посебно указао на озбиљно здравствено стање генерала Ратка Младића и одбијање Механизма да га пријевремено пусти на слободу ради лијечења из хуманитарних разлога.
- Будући да је очигледно да генерал Младић не добија адекватан третман у затвору у Хагу, Србија тражи његово пуштање на пријевремену слободу и за то је већ дала све потребне гаранције - нагласио је Вујић.
Вујић је члановима Савјета безбједности указао на промјену дугогодишње праксе Хашког трибунала и Механизма, када је ријеч о пријевременом пуштању на слободу осуђених лица, коју је почео да спроводи бивши предсједник Механизма судија Кармел Агијус, и то унапређујући позицију тужиоца, упркос чињеници да улога тужиоца није да интервенише у одлукама о овим питањима, саопштено је из Министарства правде Србије.
- Као резултат ових промјена у пракси, стопа одобрења за пријевремени отпуст у Механизму је пала са око 82 одсто у периоду од 1999. до 2018. године на мање од 12 одсто за период 2019-2025, гдје су пуштања била оправдана хуманитарним разлозима, док је у једном случају пуштање на слободу било одобрено само три дана прије смрти - навео је Вујић.
Подсјећајући да Статут Механизма изједначава све затворенике без обзира на националност или мјесто лишења слободе, Вујић је предочио чланицама Савјета безбједности да нова пракса, де факто ствара двоструки стандард, кршећи принцип једнакости успостављен "Менделиним правилима" која захтијевају недискриминацију и постепени повратак у друштво.
Вујић је указао да је тако већ око двије трећине осуђених лица пред Трибуналом односно Механизмом пуштено на слободу и враћено у земљу поријекла, док преостала осуђена лица, примјеном нових сада остају у затвору ван земље поријекла.
- Упркос наведеном, пружамо увјеравања да ће услови за пријевремено пуштање на слободу или пријевремено пуштање на слободу, за које Србија даје гаранције, бити у потпуности поштовани - истакао је Вујић.
Он је указао да би овакав приступ смањио трошкове, олакшао ситуацију породица осуђених лица, створио услове за њихову правилну рехабилитацију и, изнад свега, ојачао значај Механизма као међународног ауторитета.
Министар правде Србије скренуо је пажњу на посебно тешку ситуацију осуђених лица која служе затворске казне у Естонији, чији положај није у складу са минималним стандардима УН за поступање са затвореницима.
- Због језичких баријера и удаљене локације гдје издржавају казне, приступ чланова породице је значајно отежан, као и комуникација између осуђених лица и затворске управе и особља, што отежава пружање адекватне правне помоћи - рекао је Вујић.
Критикујући извјештај тужиоца Механизма у којем покреће питања изван своје надлежности, Вујић је посебно скренуо пажњу чланицама Савјета безбједности на чињеницу да се ратни злочинци, одговорни за бројне злочине почињене током сукоба 1990-их, величају тако што се аеродроми, тргови и улице називају по њима.
- Главни аеродром у Хрватској носи име хашког оптуженика Фрање Туђмана, док се бројне локације у БиХ називају по такође хашком оптуженику Алији Изетбеговићу. Ситуација на Косову, укључујући величање терориста и починилаца одговорних за прогон српског становништва, као да се подразумијева, упркос томе што је то територија под управом УН - предочио је Вујић.
Он је истакао да Тужилаштво Механизма никада није осудило ову праксу.
Вујић је оцијенио да је Тужилаштво Механизма у великој мјери одговорно за његовање политике некажњивости, посебно за злочине чије су жртве били припадници српског народа.
- Подсјећам на ослобађајуће пресуде, на примјер, Рамушу Харадинају за тешке злочине на Косову и Метохији, Насеру Орићу за тешке злочине у региону Подриња у БиХ и Анти Готовини за тешке злочине у данашњој Хрватској, које такође представљају насљеђе Механизма, који је значајно ојачао политику некажњивости за злочине почињене против српског народа на Косову и Метохији, у Хрватској и БиХ - рекао је Вујић.
С тим у вези нагласио је да се недостаци у раду Тужилаштва током протеклих деценија не могу ријешити програмима који промовишу такозвана достигнућа Механизма и Хашког трибунала.
- Да је Тужилаштво Трибунала поступало у интересу правде, данас, три деценије након завршетка рата на територији бивше Југославије и двије и по деценије од завршетка агресије на Југославију - ова питања не би била разматрана пред Савјетом безбједности УН - нагласио је Вујић.
Он је оцијенио како изгледа да принцип да "нико није изнад закона2, не важи када је ријеч о српским жртвама.
Вујић је поновио да је Србија спремна да преузме надлежност за случајеве који се тичу непоштовања суда и давања лажног свједочења, али је истовремено подсјетио да, иако су бројни свједоци тужилаштва злоупотријебили свој статус свједока или дали лажно свједочење, то није резултирало покретањем било каквог поступка за непоштовање суда или давање лажног сведочења.
Министар правде Србије указао је и да је завршетком суђења за тешка кршења међународног хуманитарног права, мандат Механизма у пракси, завршен, као и да би у складу са ставовима и резолуцијама Савјета безбједности, вођење релевантних судских поступака требало да буде повјерено националним јурисдикцијама.