Ђакон Васиљевић: Сабор у Никеји - увод једног православног обрасца вјере
Ђакон Божидар Васиљевић подсјетио је да је Сабор у Никеји окупио православне епископе широм тада познатог свијета али и њихове неистомишљенике у самој Цркви.
Окупљање је било на иницијативу цара Константина чиме је црква, разграната по царству и изван граница, добила прилику да одбрани, али и утемељи и дефинише вјеру према свијету.
- Међутим, због словцета или ријечи "која није у канону Светога Писма", како су тврдили аријанци, долази касније до аријанске јереси која је благодарећи интервенцији и смирењу цара Константина повољно ријешена по Цркву - навео је ђакон Васиљевић.
Они су своја учења, додао је ђакон Васиљевић, базирали на дубоком увјерењу да је Господ Исус Христос сличан али не и једносушан Богу, створен као и ми али са том разликом што је више биће налик оваплоћеном анђелу - обоготворени човек.
- Дакле, аријанска "вјера" у Христа као рођеног створења сличног тј. богоподобног или сличносушног Богу Оцу била је клизав терен за неупућене и лаковерне - указао је ђакон Васиљевић.
Ђакон Васиљевић је навео да је велики и Свети Сабор у Никеји догмат о једносушности поставио на телеолошки и теолошки пиједестал, те да има дубоке рефлексије на Литургију и све друге сегменте богословља и живота у Цркви.
- У Никеји се утемељује и открива, нарочито у лику и дјелу Светог Атанасија Александријског, догмат о Тројичности. С тога Првом васељенском сабору одајемо свештену доксологију, признање и анамнезу - закључио је ђакон Васиљевић.
Први васељенски сабор одржан у Никеји 325. године у вријеме цара Констатина Великог истински је образац по којем су одлуке доношене на свим васељенским саборима.
Његов значај се огледа и у томе да је подигнут глас против аријевске јереси и да је усвојен Симбол вјере.