Обиљежене 33 године од оснивања Осмог одреда Специјалне бригаде МУП-а Српске (ВИДЕО)
Невенка Митровић, чији је син Владимир био припадник Осмог одреда Специјалне бригаде полиције, истакла је колико јој значи када се некадашњи саборци сјете ње и њеног сина.
Владимир је имао 21 годину када је дошао из Беле Цркве, а рањен је у 22. години и остао слијеп након што га је погодио снајперски хитац 21. јуна. Преминуо је након 15 година од посљедица рањавања.
- Нису заборавили ни мене, ни мог Владимира. То ми много значи - додала је Митровићева.
Милица Петровић рекла је да јој је у новембру, 1992. године, у Рајловцу погинуо муж Илија, док је син Огњен цијели Одбрамбено-отаџбнински рат био борац Осмог одреда Специјалне бригаде полиције.
Он је након рата у БиХ погинуо на Косову и Метохији, као припадник Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије.
Петровићева је 1992. године живјела у Сарајеву, а данас у Бијељини. Према њеним ријечима, породицама погинулих много значи када их зовну да присуствују обиљежавању значајних датума, као што је овај данас.
Замјеник команданта и предсједник Удружења бораца Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Илиџа Душко Тешић изјавио је новинарима да је ратни пут ове јединице био специфичан од ратишта у Отесу, битака на Илиџи, преко Трескавице, Сокоља, Мијатовића Страна, Озрен, Крајина, Средње.
Он је напоменуо да су некадашњи припадници ове јединице данас расути широм Републике Српске и свијета.
- Након Дејтона људи су изашли у 16 општина и градова Републике Српске и 17 земаља свијета. Послије рата је умрло 23 припадника ове јединице и сахрањени су по различитим гробљима. Има нас од Новог Зеланда до Доминиканске Републике - напоменуо је Тешић.
Сјећање на 17 погинулих сабораца, просјечне старости 24 године и 23 поратно преминула припадника ове јединице, поручују, завјет је и за покољења.
Парастос је служен у спомен-цркви Светог великомученика Димитрија на Вељинама, а цвијеће и вијенци су положени код споменика испред Полицијске станице Источно Ново Сарајево.