latinica  ћирилица
18/06/2025 |  08:40 ⇒ 09:01 | Аутор: РТРС

Кесеровић: ЕУ жели да БиХ постане депонија за нежељене мигранте (ВИДЕО)

Након што се појавила информација да ће проблематични мигранти из држава ЕУ и САД бити пребачени у БиХ, предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је Народној скупштини иницијативу да се размотри информација о мигрантима како би Српска донијела мјере. У каквој би се безбједносној ситуацији нашла БиХ, говорио је професор са Факултета за безбједност и заштиту Драгомир Кесеровић, гостујући у Јутарњем програму.
Драгомир Кесеровић - Фото: РТРС
Драгомир КесеровићФото: РТРС

Поручује да је проблем миграција и миграната дуго присутан на овим просторима, те да су те миграције подстакнуте из много разлога.

- Један од тих разлога је економске природе, и то су разлози који су одувијек били присутни, а други је тај што долазе са подручја ратних сукоба, па сви они који не желе учествовати у свему томе покушавају да нађу уточиште у земљама у којима је сигурније - рекао је Кесеровић.

Поручује да су саме миграције постале масовније како су почели нови сукоби и нове турбуленције.

- Европа и Европска унија су се изузетно некоректно понијеле према овом безбједносном проблему. То је проблем читавог евроазијског континента, укључујући Сјеверну Америку. Државе то рјешавају кроз тоталне блокаде, подизање зидова, враћање миграната назад и слично - поручио је Кесеровић.

Подсјећа да је Европска унија направила селекцију миграната који су се на било који начин нашли на територији Европе.

- Прва селекција односи се на политички азил, и мигранти су га добили. Друга група су мигранти који су, због образовне структуре, могли бити корисни њима за рад. Остали су они који немају квалификације и знања; међу њима је читав низ, по разним основама, проблематичних људи - било да припадају криминалним организацијама или формацијама блиским терористичким организацијама. То су људи које нико не жели - истакао је Кесеровић.

Поручује да је БиХ држава у коју, по идејама званичника Европе, треба смјестити управо ову групу људи.

- Министарство безбједности и Министарство иностраних послова треба да учествују, а Дирекција за странце треба да буде инволвирана. Ако би се одлуке доносиле на начин прописан Уставом, онда у БиХ не би требало да дођу они за које нисмо заинтересовани. Међутим, други начин доласка је међународни притисак, гдје вас нико не пита да ли ће они доћи - истиче Кесеровић.

Напомиње да већ сада постоје безбједносни проблеми са транзитним мигрантима који се налазе на територији БиХ.

- Ми сада у Цазинској крајини имамо село Липа, и доле у Бутмиру, гдје прихватамо транзитне мигранте, и сваки дан имамо безбједносне проблеме - туку се, пљачкају, упадају у куће. То је оно што би додатно оптеретило Босну и Херцеговину - рекао је Кесеровић.

Професор подсјећа да постоји и културолошки и социолошки аспект који се не подудара са обрасцима народа који живи на овим просторима.

- Могућност да постану корисни чланови друштва је врло мала, и треба учинити додатне напоре да се они асимилују на овом простору. Дошло би и до додатног оптерећења и дисбаланса између вјерских заједница. Нарушио би се баланс и додатно угрозила Република Српска - нагласио је Кесеровић.

Подсјећа да је одговор Републике Српске и њених званичника оправдан, јер може настати много проблема у земљи доласком ових људи.

- Очекивање је да ће сви у Српској имати јединствен одговор. Нажалост, Република Српска не може сама да одлучи, јер је то на нивоу БиХ. Можемо покушати да се супротставимо томе. У сваком случају, обзиром на профил тих лица, њихов долазак био би заиста безбједносно проблематичан - закључио је Кесеровић.