Ко угрожава домаће пчеларе - увоз меда око 150 пута већи од извоза (ВИДЕО)
Оваква цјеновна разлика угрожава домаће пчеларе који већ имају много проблема и због неповољног времена и великих губитака у пчелињацима.
У прва три мјесеца ове године увоз меда је око 150 пута већи од извоза.
Да су на нашем тржишту присутне велике количине увозног меда можемо се увјерити у свакој продавници. Пчелари упозоравају да се по цијени од десетак марака за килограм може добити само мед најнижег квалитета. Фалсификовани мед доноси зараду јер је троструко јефтинији од домаћег меда.
- Сви пчелари свијета произведу једну трећину од онога што се у свјетским трговинама прода као мед, под називом мед. И то се углавном, да кажемо, фалсификује, разређује у тим постројењима за паковање меда под изговором да се том меду уједначава укус - рекао је Дарко Марковић, предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске.
У Републици Српској је око 183.000 пчелињих друштава у посједу 2.500 пчелара који су пријављени за подстицаје, док се близу 2000 породица бави пчеларством као хобијем. Просјечни приноси смањили су се у посљедње три године испод 10 килограма по друштву, што је довољно тек да покрије трошкове, а велики су и губици у пчелињацима.
- Прошлогодишња суша, лош имунитет пчела због лоше исхране, биле су подложније вирусима којих је све више и преносе крпељи са којима се ми иначе боримо - каже Маровић.
Из БиХ је током првог тромјесечја извезено 847 килограма меда, док је увезено 149.731 килограм. Просјечна цијена меда на свјетском тржишту је око седам марака, док је цијена меда који се извози из БиХ значајно виша.
- Просјечна цијена извезеног меда је била око 34 марке. Значи ми можемо рећи да наш мед има квалитет на страном тржишту је могуће да ми продамо тај свој мед и да он проналази тржиште у свијету као квалитетан производ и ми треба да се базирамо на то да наш мед брендирамо - истакла је Славица Марковић, директорица Привредне коморе регије Бијељина.
Недавно је завршено брендирање мајевичког меда. Процес сертификације трајао је више од двије године, уз ригорозне контроле. Један од пчелара који је добио ову потврду квалитета је Душан Тришић који са око 190 друштава пчелари у лопарском селу Подгора. Све теже опстаје.
- Врло мали су приноси, неких пет до шест килограма по кошници, то је да кажемо отето од пчела. Видјели сте цвјетање багрема у киши је прошло и мраз, измрзао је доста багрем, приземни мраз га уништио, а послије киша, пчеле два дана раде два не раде - рекао је пчелар Душан Тришић.
Идеја Привредне коморе и удружења пчелара је да се кроз различите активности, попут кампање "наше је боље", грађанима укаже шта је квалитетан мед и зашто је важно да се користи локално произведен мед.