Утврђен Приједлог закона о платама запослених у органима јединице локалне самоуправе
Овим законом уређује се начин утврђивања плате, права на накнаду и помоћ и друга права из радног односа службеника, намјештеника и других запослених који немају статус службеника у градској, односно општинској управи.
Ова област се, како се наводи у саопштењу Владе Српске, по први пут настоји уредити законом будући да је до сада била регулисана Посебним колективним уговором за запослене у области локалне самоуправе Републике Српске.
- Законским регулисањем ове материје, с једне стране, уводи се једнообразност у начин утврђивања плата и других накнада за запослене у органима јединице локалне самоуправе у Републици Српској, а с друге стране, даје се довољно аутономије јединицама локалне самоуправе да, у складу са степеном економског развоја и финансијским могућностима, крећући се у законским распонима, утврде висину цијене рада и платне коефицијенте - наводи се у саопштењу Владе Српске.
Предложеним законским рјешењем уређује се начин утврђивања висине цијене рада за јединице локалне самоуправе, дефинишу се распони коефицијената за обрачун основне плате службеника и намјештеника који се разврставају у платне групе зависно од стручне спреме, сложености послова, самосталности у раду и степена одговорности.
Одредбе овог закона се односе и на обрачун плата запослених у кабинету градоначелника, односно начелника општине који немају статус службеника или намјештеника у смислу Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе.
Исто тако, Законом су утврђена права која проистичу из рада и по основу рада као што су, право на одређене накнаде, право на новчану помоћ, права у случају престанка радног односа и друга права чија ће висина бити утврђена Посебним колективним уговором. Законом се утврђује обавеза започињања преговора између Министарства управе и локалне самоуправе и репрезентативних синдиката у области локалне самоуправе за закључивање Посебног колективног уговора у року од 15 дана од дана ступања Закона на снагу, односно од 1. јануара 2026. године.
На данашњој сједници утврђен је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јавним предузећима.
- Разлог за доношење овог закона је унапређење правног оквира за управљање јавним предузећима, ради постизања већег степена транспарентности, одговорности, ефикасности и економичности пословања, а у складу са усвојеним Ажурираним акционим планом Владе Републике Српске за реформу јавних предузећа за период 2022-2026. година. Овим законом врши се и прецизирање дефиниције јавног предузећа, додатно се оснажују одговорност, ефикасност и економичност као основна начела управљања јавним предузећима и прописује се израда политике власништва као стратешког документа за унапређење власничког управљања - додаје се у саопштењу Владе Српске.
Наводе да се уводи појам посебног надзираног јавног предузећа и јасно разграничавање између тржишних дјелатности и послова од јавног интереса на нетржишној основи, на начин да се тржишна дјелатност дефинише као дјелатност коју предузеће обавља на тржишту уз наплату од крајњих корисника, а послови од јавног интереса на нетржишној основи дефинишу се као послови који се суфинансирају из буџета или других извора у смислу посебног закона.
Истичу да се радом система за координацију надзора јавних предузећа у Републици Српској омогућава координисано и ефикасније вршење надзора над јавним предузећима и доприноси се економском развоју Републике Српске.
Влада Републике Српске усвојила je Извјештај о реализацији Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске за 2024. годину који се базира на извјештајима носилаца активности задуженима за реализацију мјера дефинисаних Акционим планом управљања јавним финансијама.
У посматраном периоду, како појашњавају из Владе Српске, анализиране су 22 мјере, 57 активности и 172 подактивности са освртом на степен и континуитет њихове реализације, те је оцијењено да је све текло у складу са планираном динамиком.
За поједине активности евидентно је да ће се услови за њихову потпуну реализацију стећи након завршетка стратешког периода 2021–2025. година, а у циљу њихове реализације биће планиране у новом документу Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске за период 2026-2030. година.
Усвојен је и 14. годишњи извјештај о додијељеној државној помоћи у Републици Српској за 2024. годину који произлази из Споразума о стабилизацији и придруживању, а који ће по усвајању бити упућен Савјету за државну помоћ БиХ.
На основу података достављених од давалаца државне помоћи у 2024. години евидентирана је укупно додијељена државна помоћ у Републици Српској у апсолутном износу од 236,5 милиона КМ коју чини помоћ сектору индустрије и услуга и пољопривреде у укупном износу од 201 милион КМ у сектору пољопривреде 188 милиона КМ и сектор индустрије и услуга 13 милиона КМ), "de minimis" помоћ у износу од 17,5 милиона КМ, односно помоћ додијељена у виду подстицаја привредним субјектима за директна улагања, подстицаја за мала и средња предузећа као и подршка предузетништву, као и помоћ за услуге од општег економског интереса у износу од 18 милиона КМ, а у оквиру ове помоћи додијељена су средства привредним субјектима који обављају услуге јавног превоза путника, те комуналне услуге.
На данашњој сједници усвојена је и Информацију о реализацији пројеката из средстава клириншког дуга којима је од јуна 2018. године од када је почела реализација укупно одобрено 108 пројеката у општинама и градовима Републике Српске укупне вриједности 60 милиона КМ.
- У потпуности су завршена 104 пројекта и за њих је достављен завршни извјештај.
Средства из клириншког дуга усмјерена су у побољшање саобраћајне, привредне, образовне, здравствене, комуналне, спортске, културне, административне инфраструктуре, што неминоновно утиче на подизање квалитета пружања јавних услуга у локалним заједницама - наводи се у саопштењу Владе Српске.
Међу пројектима који су суфинансирани из клириншког дуга су реконтрукција ОШ Б. Радичевић у Бањалуци, санација ОШ Милутин Бојић у Мишином Хану, санација Пољопривредне школе у Бањалуци, изградња фискултурне сале у Великој Обарској, реконструкција ОШ Свети Сава у Автовцу код Гацка, проширење ОШ П.П. Његош у Источној Илиџи, реконструисан је школски амфитеатар у Средњошколском школском центру у Теслићу, изграђена је фискултурна сала у ОШ Свети Сава у Трнову, извршена санација ОШ Радоје Домановић у Осјечанима, санација ОШ Вук Караџић у Роћевићу код Зворника, те реконструисана ОШ Вук Караџић у Забрђу код Угљевика.
Средства су алоцирана и за јачање капацитета МУП-а Републике Српске и побољшања услова наводњавања у сектору пољопривреде преко ресорног министарства, као и за обнову и изградњу православних објеката.
Како закључују у саопштењу из Владе Српске, усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана Владе Републике Српске за превенцију и борбу против тероризма 2023-2026. године за 2024. годину.
- Влада Републике Српске је сагласна да се Извјештај о реализацији Акционог плана Владе Републике Српске за превенцију и борбу против тероризма 2023-2026. година, за 2024. годину користи као анекс Извјештаја о реализацији Стратегије БИХ за превенцију и борбу против тероризма 2021-2026. година, за 2024. годину, који усваја Савјет министара БиХ - додаје се у саопштењу.
Наводе да је током 2024. године Република Српска наставила улагати напоре у спровођењу многобројних активности које су за циљ имале унапређење правног и инстутиционалног оквира, јачање истраживања и гоњења кривичких дијела из области насилног екстремизма, радикализма који води ка тероризму и тероризма, јачање механизама превенције, изградња механизама координације и сарадње надлежних институција, међународних организација и организација цивилног друштва у активностима превенције и борбе против тероризма.