Броћета: Спалионица гума пријетња за живот у српским општинама у ФБиХ (ВИДЕО)
Јавност је узнемирила информација да неко управо ту намјерава градити спалионицу старих аутомобилских гума. Али, због не тако давне умало еколошке катастрофе у Дрвару, са текстилним отпадом, наметнула питање, зашто баш ту и има ли то везе са политиком према већински српсим општинама у ФБиХ.
Намеће се много питања еколошке али и мигрантске природе, јер је то такође једна од тема која брине домаће становништво. Гостујући у Јутарњем програму делегат у Дому народа Парламента ФБих, Горан Броћета говорио је о потенцијалном еколошком проблему који се може појавити у мјесту које је чисто, природно и заштићено од многих других загађења.
- У посљедње вријеме поново се покренула прича о отварању спалионице гума у Грахову. Ми смо одмах реаговали – тај пројекат је заживио прије неколико година, а сада се одједном појавила иницијатива да неко жели да "помогне" Босанском Грахову да отвори такав погон. То би изазвало огромну штету - рекао је Броћета.
Подсјећа да су већ рађена научна истраживања о потенцијалним посљедицама по становништво и екологију уколико се такав пројекат реализује.
- Израђена је студија од стране стручњака који су доказали колики би штетан утицај имао такав погон у Грахову. Ја сам раније изјавио да је то природни драгуљ – јесте полунасељен, али то нам не даје за право да га загађујемо. Људи су у студији јасно приказали који се тешки метали ослобађају из гума и како се пиролизом крајњом фазом производње добијају течна горива, уља и чађ. Замислите колико услови производње морају бити строго контролисани да би то било безбједно – а и тада би било веома нездраво за локално становништво - нагласио је Броћета.
Подсјећа да би посљедице по становништво биле катастрофалне, али и да подаци потврђују да овакви погони постоје само у земљама Африке и Индије.
- Они од нас у Федерацији желе да праве покусне куниће. Од свега тога Грахово би имало тек ситне мрвице – нешто комуналне таксе и пар запослених – док би већина становништва обољела због такве производње у својој средини. То се не смије догодити. Општинско вијеће Босанског Грахова је једногласно рекло не таквом пројекту и ја очекујем од данашњег руководства Босанског Грахова да остане досљедно - истиче Броћета.
Подсјетио је да је и Дрвар имао сличну ситуацију прије неколико година када је постојао покушај одлагалишта свјетског отпада, али и да су друге заједнице имале сличне изазове.
- Босански Петровац је требао да им послужи за одлагање угинулих животиња, у Гламочу је војни полигон. Покренули смо ту причу пред Предсједништвом. Свуда гдје је ријетко насељено српско становништво у ФБиХ, намећу се овакви експерименти. Нама таква "помоћ" не треба. Искрено се надам да се неће дозволити реализација овог пројекта - рекао је Броћета.
Делегат у Дому народа Парламента ФБиХ подсјећа да без подршке Републике Српске и Србије народ са ових простора би нестао.
- Ми једноставно без подршке Републике Српске и Србије не бисмо у овој борби били равноправни. Јер, и поред обичних људи који се појављују као носиоци пројеката спалионице, јасно је да неко стоји иза њих. Из дана у дан се питамо – шта нас сутра чека - упитао је Броћета.
Осим проблема спалионице гума, постоји и проблем смјештања миграната у већински српске средине у ФБиХ.
- Што се тиче миграната – Европа се очигледно жели ријешити миграната, и поновно се показује сумња да се ти људи смјештају управо у средине гдје живе Срби. Шта ће се десити ако у Дрвар и Грахово доселите 5.000 миграната? Они ће добити статус, наметнути своју културу и обичаје – и онда стећи право гласа. Могу постати лидери тих мјеста - упозорио је Броћета.
Ако би до таквог сценарија дошло, упозорава да би Срби опет били приморани да напусте своја вјековна огњишта.
- Замислите да у Грахову, гдје живи око 900 људи, смјестите 3.000 миграната. Замислите како би се наш народ осјећао. Људи би сигурно напустили тај крај и дошли у Србију и Републику Српску. Европа се рјешава проблематичних миграната. Они враћају људе који нису подобни за живот у тим земљама. Потпуно је нејасно како мисле да би они овдје могли да буду прихваћени. Чак се и бошњачко становништво прибојава тога. Нажалост, како функционише БиХ – све је могуће - закључио је Броћета.