Кустурица: Србија да не пристане да уђе у НАТО, БРИКС-у дати већи значај
- Наше су оријентације и амбиваленције доведене до краја. Ми смо сад на испиту на каквом нисмо били прије 10 година. Сад смо у новом свијету и тај нови свијет од нас тражи да се опредијелимо. Видик отвара многе перспективе, па тако и питање да ли ће Србија пристати да буде у НАТО-у. Мало се плашим тога, али се све надам да то неће бити - рекао је Кустурица.
Он је додао да се томе нада зато сто је Српска православна црква сугерисала да се Србија "веже за велики руски брод".
- И кад би то било и у политици нама би било много лакше. Надам се томе, али се плашим вестернизације, јер сад свијет улази у милитантну фазу у којој наша осјећања неће бити пресудна, него интереси који се представљају као практични. Видимо да ти интереси у државној политици превазилазе морал и етичке норме, претварајући се у своју супротност и тешко је повјеровати да ће нам бити лако у будућности - навео је Кустурица.
Он каже да је све што се ради у Константинопољу врло сумњиво када је ријеч о аутономији православних цркава.
- Видите шта Пашињан ради у Јерменији, како кажњава супротно мишљење, а то је прва хришћанска црква изван Јерусалима. Не удара Пашињан случајно на оно што обиљежава главно и основно непријатељство НАТО пакта - православну цркву. Изгледа да је он тај свој чамац везао за Шесту флоту, али не знамо да ли Шеста флота може да вуче чамац а да га не изврне - рекао је Кустурица за "Спутњик".
Увјерење да је Западна Европа са својим комесаријатима, тренутном дискурсу и распореду сила готово иста као својевремено СССР, Кустурица темељи на слици "безличних типова који се гребу од Зеленског за славу".
Говорећи о својим плановима, Кустурица је рекао да га је веома заинтересовала прича Валерија Распутина о баби која умире па оживи, као и да пише роман на основу сценарија који се зове "Како нисам снимио `Злочин и казну`".
- За Распутина почињем припреме у септембру и то ће бити дио триптиха рађеног према руским писцима. Распутин ће дакле бити прво, а до Нове године ћу издавачу Вукотић медија предати рукопис "Како нисам снимио `Злочин и казну`". И онда кад завршим - можда то и снимим - рекао је Кустурица.
Њему ће Награду нација крајем јуна уручити жири филмског фестивала у Таормини, а на питање како су то Италијани, ипак, зажмирили на његово русофилство, Кустурица одговара да је то отуда што Запад није унисон у антируском ставу.
- Кад год се ја поменем, увек се асоцијативно везујем за руску културу, будући да сам стао у одбрану те културе рекавши да је мој аргумент против Европе - руска култура. Али, ја сам њихово дијете на неки начин, још од 1981. када сам побиједио у Венецији са "Сјећаш ли се Доли Бел". Они се мене никад нису одрекли, чак ни у случају "Црне мачке, белог мачора" иако су и они дио тог истог завјереничког западног хришћанско-ционистичког круга. Ипак, имају неки простор и себи не дозвољавају да буду херметични и – не одричу се свог дјечака - рекао је Кустурица.
Он у умјетничком обликовању прошлости и односа према њој види једну од главних разлика између српских и руских филмова и књижевности.
- Разлика је што се код нас обрачунавају са прошлошћу, а код Руса се она истражује. Све што је било у историји они стављају на дневни ред. За разлику од нас који од наше историје стављамо на испит све оно у чему пропаднемо. Познати смо по томе што смо направили филмове о Првом свјетском рату, Петру Карађорђевићу, Немањићима. Све чега смо се дохватили ми смо, због своје површности и прогресивистичке природе, из хтијења да будемо "велики свијет" - урадили тако како смо урадили - каже Кустурица.