Научни скуп у Андрићграду: Српска не смије, не може и неће нестати (ВИДЕО)
Међу стратешким проблемима са којима се суочава Република Српска јесте пузећа ревизија Дејтонског споразума и улога страног, западног утицаја који већ 30 година, како је речено, ради на демонтажи Српске и њених уставних права.
Слободан Самарџић са Факултета политичких наука у Београду изјавио је да покушаји потпуног уништења Републике Српске трају већ три деценије.
– Тридесет година траје тај њихов покушај да потпуно униште Републику Српску, да је сведу на једну покрајину, или ако хоћете – регион у оквиру централно, унитарно организоване БиХ, и да је онеспособе за живот. А онеспособљавање за живот Републике Српске значи једну врсту упозорења за српски народ – да ће му се поновити историја коју је проживљавао у 19. и добром дијелу 20. вијека – рекао је Самарџић.
Учесници скупа истакли су да је јасно да се смањењем овлашћења Српске настоји изградити централизована, унитарна и грађанска БиХ.
Миломир Степић из Института за политичке студије сматра да се том унитаризацијом жели потпуно избрисати српски језик и идентитет у БиХ.
– Под фирмом унитаризације и централизације, српски чинилац – а донекле и хрватски – треба да буде потпуно избрисан из БиХ. Иза унитаризације крије се муслиманска, односно бошњачка хегемонија, у којој би они владали БиХ, а остали били раја. Срби и Република Српска то ни по коју цијену неће, не могу и не смију дозволити – нагласио је Степић.
У том отпору, како је истакнуто, најважније је да на кључним питањима од виталног интереса за Републику Српску постоји јасан политички консензус.
Указано је и на нешто повољнији геополитички положај Републике Српске – с једне стране, ту су слабости западних снага које су тежиле десуверенизацији Српске; с друге, јачање руског савезника; а с треће, односи унутар БиХ и незадовољство хрватског народа.
Руководилац Одјељења за друштвене дјелатности Андрићевог института, Слободан Антонић, оцијенио је да Република Српска има простор за вођење суверене и самосталне политике.
– Та политика треба да ојача њене надлежности и омогући да бар неке од надлежности које су у међувремену одузете том пузећом ревизијом Дејтонског споразума буду враћене Републици Српској – истакао је Антонић.
Велика пажња на научном скупу, одржаном поводом три деценије од успостављања међународне легитимности Републике Српске, али и три деценије трагичног уништења Републике Српске Крајине, посвећена је и самом појму Крајине, као и српском народу – најзападнијем православном народу у Европи.
Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду сматра да је Крајина добила сакрално значење и да подразумијева сјећање на историјске сеобе.
– Подсјећа на страдања, па и на геноцид у 20. вијеку. Крајина је, у ствари, парадигма цијеле српске историје – сви смо ми крајишници – нагласио је Ковић.
У оквиру научног скупа, поред геополитичких, разматрана су и питања безбједности и демографије.