X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
27/04/2012 |  09:25 | Извор: ТАНЈУГ

ДАНАС СЕ НАВРШАВА 20 ГОДИНА ОД ПРОГЛАШЕЊА СРЈ

Данас се навршава 20 година од проглашења Савезне Републике Југославије.
 - Фото: ТАНЈУГ
Фото: ТАНЈУГ
СРЈ је установљена 27. априла 1992. године када је проглашен устав СРЈ, познат као ''жабљачки'', на основу претходних одлука скупштина Србије и Црне Горе о опстанку заједничке државе и после отцјепљења република негдашње СФРЈ. Испред здања Савезне скупштине са јарбола је тог дана прије тачно двије деценије спуштена застава СФРЈ с петокраком и подигнута плаво-бело-црвена тробојка - застава треће Југославије (била је то и застава Краљевине Југославије). Југославенска народна армија у СРЈ преименована је у Војску Југославије. СРЈ која је трајала нешто мање од 11 година, сачињена од Србије и Црне Горе, имала је површину 102.175 километара квадратних и у њој је живјело око 10,5 милиона становника. Устав СРЈ, познатаији као “жабљачки” устав важио је до усвајања Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, 4. фебруара 2003. године. Тог дана фактички престаје да постоји СРЈ, а тиме је и име Југославија отишло у историју. Годину дана раније, 14. марта 2002, Србија и Црна Гора су потписале споразум о преуређењу односа. Црна Гора је организовала референдум 21. маја 2006. на којем је, веома тесну већину добила опција за отцјепљење, па је услиједила одлука тамошње скупштине 3. јуна 2006. о проглашењу суверености Црне Горе. Правни континуитет је сачувала Србија. Проглашењу СРЈ прије тачно 20 година је у Црној Гори је такође претходио референдум на ком су грађани подржали формирање Савезне Републике Југославије. СРЈ је током постојања, 1992-2003. имала укупно пет влада, док је у Државној заједници СЦГ од 2003. до 2006. функција предсједника владе и шефа Државне заједнице била обједињена и на том мјесту се све вријеме налазила једна личност. Предсједници СРЈ били су Добрица Ћосић, Зоран Лилић, Слободан Милошевић и Војислав Коштуница. Предсједници влада били су Милан Панић, Радоје Контић, Момир Булатовић, Зоран Жижић и Драгиша Пешић. На челу Државне заједнице налазио се Светозар Маровић.