Ортајли: Опасност од рушења Аја Софије ако не буде рестаурирана
- Улаз у Аја Софију не би требало да буде дозвољен. Ова 1.500 година стара историјска грађевина може се срушити са тако великим саобраћајем пјешака. Испод њене структуре постоје празнине и пећине и потребна јој је озбиљна рестаурација. Можда би згради могли приступити стручњаци, свештенство и истакнуте личности како би обављали молитве одређеним данима - рекао је Ортајли за лист "Џумхуријет".
Према његовим ријечима, 2.000.000 људи годишње посјети Аја Софију, али она "није прошла ни кроз какву озбиљну рестаурацију од 16. вијека".
- Нико, ни муслиман ни хришћанин, не би требало да посјећују ову грађевину. Ако неко жели да се моли, може то учинити у Плавој џамији /џамији Султана Ахмеда која се налази преко пута Аја Софије/ или у џамији Сулејманија - рекао је Ортајли.
Раније је објављено да ће главна купола Аја Софије бити реновирана први пут од њене првобитне изградње у шестом вијеку како би била отпорнија на земљотресе. Сва богослужења ће се одвијати по плану током рестаурације.
Радови на поправци у Аја Софији трају већ неколико година. Прошле године су поправљени фасада и минарети. Од тада, страни туристи морају да плате накнаду за улазак у џамију.
Аја Софија је споменик византијске архитектуре изграђен између 532. и 537. године под руководством цара Јустинијана да би служила као хришћанска катедрала. Након пада Византијског царства 1453. године, претворена је у џамију. Године 1935, Мустафа Кемал Ататурк, револуционарни државник и оснивач модерне турске државе, прогласио је Аја Софију музејем. Године 1985, Аја Софија је уписана на УНЕСКО-ву листу свјетске баштине као дио "Историјских подручја Истанбула".
У јулу 2020. године, турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган потписао је декрет којим се Аја Софија претвара у џамију, а вјерске службе су тамо настављене, подсјећа ТАСС.