Важно да се чује глас Српкиња жртава рата
Предсједница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Рајилић Живковић захвалила је институцијама Републике Српске што су подржале пројекат.
- Ово је дан сјећања на жртве Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској. У рату смо преживјели зло и не желимо да се оно икоме понови никада и нигдје - рекла је Живковићева након панел-дискусије у организацији Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске у сарадњи са овим удружењем, те Републичким центром за истраживање рата, радних злочина и тражење несталих лица.
Живковићева је нагласила да из вог удружења желе да младим генерацијама пренесу своја искуство, да знају шта се њима догодило и да им се никоме то не понови, те да чувају сјећање на све жртве.
Директорка Центра за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске Маја Векић рекла је да српске жене, жртве ратног злочина силовања нису препознате и признате ван територије Републике Српске.
- Турбулентна ситуација на глобалном нивоу уноси додатни страх и несигурност и управо због тога одлучили смо да панел-дискусија добије назив "Памтимо за мир", јер вјерујемо да само културом сјећања можемо одгајати будуће генерације за мир - нагласила је Векићева.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, радних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић навео је да ово један у низу заједничких пројеката Удружења жена жртава рата и институција Српске.
- Већ смо радили на великом пројекту "Наша исповијест", надамо се да ћемо ускоро имати и други том књиге коју ћемо презентовати свјетској јавности. Важно је и те како да се чује глас наших жртава из Републике Српске, не само жена - рекао је Нуждић.
Он је нагласио да су жене и дјеца међу најрањивијим категоријама, често маргинализоване тако што се неки други помињу више.
- Велике жртве су поднијеле жене и оне нису само жртве које имају негативна искуства, већ су многе од њих биле и мајке, сестре које су имале свју дјецу и родитеље што је додатно отежавало њихов положај у заробљеништву. Према нашима подацима, скоро 3.500 жена је смртно страдало у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, а најлање 2.500 је прошло тортуру у логорима широм БиХ - рекао је Нуждић.
Како је нагласио, многе су преживјеле невиђену тортуру, многе од њих о томе нису ни говориле иако је немјерљив доприносс Удружења жртава рата у преношењу истине о ратним догађањима и ономе што се дешавало Србима на овим просторима.
Нуждић је нагласио да је Министартво унутрашњих послова урадило огроман посао и сви злочини над женама су документовани.
- Друга страна приче је нерад правосудних институција које би требале да се баве правом и правичношћу. И Удружење жртава рата је дало свој допринос и многе жене су свједочиле. Међутим, право је питање Суду и Тужилаштву БиХ зашто ови процеси нису завршени, а многи, попут оног у Посавини, завршили су срамним пресудама са изузетно ниским казнама иако су постојали недвосмислени докази шта се дешавало у логорима - нагласио је Нуждић.
Панел-дискусија је организована у оквиру програма бањске рехабилитације жена жртава рата, која се спроводи под покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.