Видовдан – празник у коме се преплићу историја и обичаји
Видовдан је државни, вјерски и историјски празник, који се слави у знак сјећања на Косовски бој 1389. године, када се српска војска супротставила турском продирању на Балкан.
Међу Србима празник има посебан етички и морални карактер, а ријечи кнеза Лазара пред Косовски бој преносе се генерацијама.
Прославља се достојанствено, мирно, без весеља.
У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, као и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну вјеру.
Народна вјеровања
Према народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успјеха.
Понегдје, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно.
Традиционално, подјелом ђачких књижица, на Видовдан се и званично завршава школска година.
Прославља се и као дан града Крушевца, гдје се и налази црква Лазарица, у којој се причестила српска војска пред одлазак у бој на Косову.
Дио војске се, кажу, причестио и у цркви брвнари у Пролому у чијем дворишту расте шест шљива увијених стабала.
Према једној од легенди, шљиве се увијају од жалости за кнезом Лазаром и његовим војницима који су пошли у смрт, пролазећи поред стабала.