Маленица: Српска одбија да постане одлагалиште туђих проблема
Маленица је нагласио да Српска одбија да постане одлагалиште туђих проблема зарад пролазних и магловитих политичких обећања, посебно у контексту напретка ка чланству у ЕУ.
Он је у ауторском тексту за Срну под називом "Одлагалиште туђих проблема" навео да је у интересу српскога народа наставак улагања у пронаталитетне политике, снажење сеоских домаћинстава, непрестани рад на повратку оних који су отишли у иностранство, те враћање изворним аутохтоним обрасцима у друштву.
СОЦИО-ДЕМОГРАФСКА АГОНИЈА ЗАПАДА
Маленица је навео да земље Запада пролазе кроз социо-демографску агонију и да за такво стање кривица лежи на њима самима.
- Становницима западних држава обећавана је мултикултурна утопија, интеграција странаца, економски раст и развој, те побољшање животнога стандарда и квалитета живота. Обећаван је стални напредак у боље. Ношен ароганцијом сретних историјских околности двадесетога вијека, Запад је као објективну реалност прихватио илузију супериорности сопствене културе и универзалности својих специфичности вриједности. Из дате арогантности произашло је увјерење да се странци – носиоци туђе културе, образаца понашања и традиција – могу без већих потешкоћа асимиловати, односно да су, у својој суштини, инфериорни - нагласио је Маленица.
Према његовим ријечима, савремена мигрантска криза којом је захваћен европски континент, посебно његов западни дио, најилустративније осликава тренутну кризу Запада која из, релативно простих, проблематика миграције, економије и демографије прераста у много озбиљнију кризу идентитета западних држава и народа који их насељавају.
- Да ли ће Уједињено Краљевство и даље бити оно што је данас када, према најновијим истраживањима, аутохтоно становништво постане мањина 2070. године - упитао је Маленица.
Он је истакао да је могући план британских власти да педесет хиљада миграната врате, не у земље поријекла већ на простор Балкана, истовремено признање грешке и одраз реалполитичког прорачуна.
- Деценијска миграциона политика западних земаља је била грешка, но пребацивање миграната на Балкан је покушај да се и та грешка искористи за реалполитичке потребе империјалне спољне политике Лондона, односно да се овај људски елеменат искористи као средство хибриднога ратовања и дестабилизације простора првенствено насељеног Србима - навео је Маленица.
МИГРАНТИ - БЕЗБЈЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ
Маленица је нагласио да су мигранти безбједносни проблем, посебно када се говори у контексту БиХ и радикалних исламистичких структура које постоје унутар ње.
- С обзиром на то да говоримо о десетинама хиљада особа, неминовно је да би се међу њима пронашли вољни регрути терористичких и криминалних организација. Истовремено, мигрантски проблем не остаје ограничен на питање безбједности већ дубоко залази и у питања демографије, културе, идентитета, састава становништва, те хомогености националног колектива као кључнога предуслова безбједне заједнице - истакао је Маленица.
Према његовим ријечима, став структура Републике Српске по овом питању је јасан и, што је важније, исправан.
- Датим ставом се изнова потврђује да осјећај за сувереност и државност, унутар БиХ, постоји превасходно у Републици Српској, која одбија да постане одлагалиште туђих проблема зарад пролазних и магловитих политичких обећања и наводних уступака, посебно у контексту напретка ка чланству у Европској унији чији смисао са сваким даном постаје, објективно посматрано, све упитнији - сматра Маленица.
Питање миграната, додао је он, није дневнополитички наратив већ проблематика дугога трајања.
- Путем средстава савремене комуникације свједочимо поражавајућим резултатима лоших политика западних држава управо по питању миграција, те односа према истима као друштвеним, но и политичким феноменима. Није случајност да је амерички политиколог Кели Гринхил проучавајући миграције подвукла постојање политички мотивисаних миграционих кретања које је назвала "оружјем масовне миграције"- навео је Маленица.
ШТА ЈЕ У ИНТЕРЕСУ СРПСКОГ НАРОДА
Маленица је навео да миграције и мигранти не представљају рјешење изазова са којима се сусрећу земље Балкана, него напротив, западно искуство показује да се јављају као извори даље друштвене дестабилизације.
- У интересу српскога народа јесте наставак на даљем улагању у пронаталитетне политике, снажењу сеоских домаћинстава и заједница – не само као пољопривредних добара већ и као, уопштено посматрано, пожељнога простора за живот – непрестаном раду на повратку оних који су отишли у иностранство те враћању Срба као нације на оне друштвене, културне и традицијске обрасце који су заиста изворно аутохтони нама и који су настали као израз нашега историјског искуства и постојања", сматра Маленица.
Објективно посматрано, навео је он, не постоје ни потреба нити разлог да се туђи проблеми преносе на простор БиХ, без обзира да ли је ријеч о ентитетима или пак самој БиХ, а у супротном Република Српска има право и обавезу према својим грађанима да настави са развојем сопствених капацитета зарад очувања безбједности и друштвене стабилности.
- Мигрантска криза потреса Европу, и наставиће да је потреса, но рјешавати дати проблем одговорни су они који су га и створили, а то никако нису земље Балкана - навео је Маленица у ауторском тексту који је објављен и на сајту ЦДПИ.