У Палама обиљежене 34 године од формирања Прве романијске пјешадијске бригаде (ФОТО/ВИДЕО)
Прва романијска пјешадијска бригада била је бастион одбране романијског платоа! Спријечила је 1992. да се понови 1942, да њена нејач плутају Дрином или почивају у јамама!
Прва романијска пјешадијска бригада "ратну заставу“ преузела је од 216. брдске бригаде формиране у јуну 1991. због ратних сукоба у Словенији. На позив за мобилизацију једине легитимне војне силе – Југословенске народне армије – одазвали су се романијски горостаси и не слутећи да ће ускоро морати и своје домове да бране.
- Бригада одмах добија наредбу да се упути према вишеградском ратишту, према Устипрачи, гдје успјешно извршава своје задатке и остаје један дио у Месићима као командном мјесту - каже бивши начелник артиљерије Прве романијске бригаде Славиша Марић.
Други дио премјештен је у Лукавицу. Наредбе су се смјењивале, баш као и муслиманске офанзиве. А романијски хероји стизали суу испомоћ саборцима и свом народу - од источне Славоније, сарајевског и горажданског ратишта, Трескавице и Мајевице, Нишићке висоравни – гдје год је било најтеже и најпотребније.
- Одбрана сарајевско-романијске регије је била једна од најтежих и најзахтјевнијих задатака не само бригаде него сарајевско-романијског корпуса у цјелини. Због тога ни једна жртва не треба и не смије да буде заборављена јер је на овом простору животе положило 4.210 бораца - истиче Жељко Поповић бивши припадник Прве романијске пјешадијске бригаде.
Више од 10.000 рањених бораца и више од 2.500 цивилних жртава, претужна је цијена непокорености сарајевско-романијског платоа. На мртвој стражи су остајали или остављали дијелове тијела, али ни педаљ српске земље нису препустили непријатељу. Већ на заштиту поклонили Републици Српској.
- Ако су они дали своје животе за Српску, онда ми морамо да је сачувамо. Од нас се не тражи сада да ми узмемо пушку у руку и да се боримо, него се тражи да се поштујемо и уважавамо и стварамо амбијент у којем ће овдје омладина остајати, у којем ћемо моћи овдје да живимо - нагласио је бивши припадник ове бригаде Бошко Томић.
Оно што непријатељ није могао војнички да освоји, отето је за столом у Дејтону. Остало је српско Сарајево, без дијела одбрањене територије, али су армирани темељи и Републике Српске и Источног Сарајева. И због тога вјечни незаборав за неимаре.
- Никада се не смије изгубити из вида и никада се не смије заборавити да је на овом простору створена Република Српска, да је сваки пети борац који је погинуо, погинуо на овом територију - истакао је Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева.
Очување успомена остаје императив. Још већи очување Републике Српске, поготово у времену изазова какво је садашње. На то опомињу мајке и сестре, потомци и саборци погинулих.