Додик за Јерусалим пост: Сарајевски антисемитизам не може да "опере" ни баронеса Хелић
Колумну предсједника Српске за Јерусалим пост преносимо у цијелости:
Да бих појаснио читалачкој публици како је баронеса Хелић манипулисала и које је све изнијела неистине у свом ауторском тексту, неопходно је прво да појасним неколико важних детаља из њене биографије. Муслиманка из БиХкоја је у Лондону релативно брзо напредовала од статуса избјеглице до шефице кабинета министра спољних послова и на крају чланице Дома лордова, говори да је у питању веома вјешта особа.
Британска јавност је сматрала да је Хелићева имала снажан утицај на спољнополитичке одлуке министра Хејга током његовог мандата од 2010. до 2014. године. Била је његова шефица кабинета, главна савјетница, а неке процјене су ишле толико далеко да су њихову релацију описивали и додатном присношћу, што никада није потврђено. Без обзира на гласине, Хелићева је свакако била у том периоду једна од важнијих фигура у обликовању британске спољне политике, што је код одређеног дијела јавности изазивало извјесну забринутост.
Сматрало се да њене ратне трауме не би смјеле да утичу на спољну политику Уједињеног Краљевства. Наравно британској јавности ни данас не смета константна антисрпска реторика баронесе Хелић, али их је понекад збуњивао њен
Сматрало се да њене ратне трауме не би смјеле да утичу на спољну политику Уједињеног Краљевства. Наравно британској јавности ни данас не смета константна антисрпска реторика баронесе Хелић, али их је понекад збуњивао њен негативан став према Израелу. У јавности се говорило да је лично Хејгова савјетница Хелић стајала иза британске осуде израелског пресретања турске флотиле која се упутила према Гази маја 2010. године. Од Хамасовог напада на Израел 7. октобра 2023. године, Хелићева се више пута оглашавала критикујући израелске акције у Гази.
Међутим, упркос критичким ставовима, одлучила се да објави ауторски текст у Јерусалем посту, први од кад обавља јавне функције. Наравно није искористила ову прилику да ублажи критику на рачун Израела, нега користећи своју антисрпску реторику одлучила се да изнесе низ неистина на рачун Републике Српске.
Да би придобила читалачку публику, покушала је да умањи сарајевски антисемитизам правећи дистинкцију између усташког режима у Независној држави Хрватској (НДХ) за вријеме Другог свјетског рата и босанских муслимана који су према баронеси Хелић више помагали Јеврејима, него што су били одговорни за њихов прогон и убијање.
То је свакако неистина коју ова чланица британског Дома лордова намјерно подваљује читаоцима угледног Јерусалем поста. Муслимани за вријеме НДХ су били саставни дио ове фашистичке марионетске државе са сједиштем у Загребу и заједно са Хрватима су учествовали у убијању и прогону Срба, Јевреја и Рома.
Сарајевски муслимани су војнике Вермахта 1941. године дочекали на улицама са цвијећем као ослободиоце, а поглавник НДХ Анте Павелић их је прогласио за "цвијеће хрватског народа". Потпредсједник Владе НДХ био је босански муслиман Адемага Мешић, док је његов сународник Џафер Куленовић био потпредсједник НДХ.
За вријеме Другог свјетског рата, Сарајево је био саставни дио ове фашистичке творевине, а сва четири градоначелника овог периода били су муслимани. Сарајевски Јевреји који нису завршили у логорима смрти, да би сачували животе преписивали су своју имовину на муслимане или су продавали у бесцјење да би их пустили да побјегну из окупираног града.
Ништа од тога није поменула баронеса Хелић у свом ауторском тексту. Намјерно је изоставила да су већ на почетку рата постојале муслиманске милиције у оквиру усташке војнице које су вршиле убиства и прогоне. Такође, није поменула нити постојање 13. Вафен-СС брдске дивизије “Ханџар” коју су чинили босански муслимани и у чије оснивање и регрутовање је лично био укључен Мухамед Амин ел Хусеини, велики муфтија Јерусалима за вријеме Другог свјетског рата.
Заборавила је баронеса да помене и Мустафу Бусулаџића, једног од оснивача панисламистичке и профашистичке организације "Млади муслимани", који је због свог пропагандног дјеловања и антисемитизма у вријеме НДХ одговоран за страдање сарајевских Срба и Јевреја, због чега су га комунистичке власти стрељале 1945. године. Данас се у Сарајеву једна улица и основна школа зове по овом муслиманском профашистичком идеологу.
Комплетан овај контекст је изостао из ауторског текста Ареминке Хелић који је имао за циљ да кроз историјски ревизионизам отклони сумњу на могући сарајевски антисемитизам. Али како то обично бива, лажи не могу дуго да се крију. Након нешто више од мјесец дана, само Сарајево је демантовало баронесу Хелић.
Да у овом граду цвјета антисемитизам, додатно смо се увјерили када је муслиманска елита уједињено стала против организовања скупа Европске конференције рабина (ЦЕР) у сарајевском хотелу Свисотел. Наводно нису жељели да се из Сарајева чују поруке подршке Израелу који, према њиховом гледишту, свакодневно чини геноцид над становништвом у Гази. На то је рабин Голдшмит, предсједавајући ЦЕР-а, одговорио – Сарајево се прогласило "градом отворености и толеранције - за све, осим за Јевреје".
Да ствари буду занимљивије, директорица Свистела која је отказала гостопримство ЦЕР-у је Јасмина Изетбеговић, ћерка Бакира Изетбеговића предсједника странке СДА и унука муслиманског ратног лидера Алије Изетбеговића, који је током Другог свјетског рата и сам био члан профашистичке организације "Млади муслимани" поменутог Мустафе Бусулаџића.
Негативнан однос данашњег политичког Сарајева према Јеврејима је дакле више него примјетан, а од почетка сукоба у Гази, сународници баронесе Хелић у Босни и Херцеговини су јасно заузели страну против Израела, протествујући на улицама Сарајева уз заставе Палестине и симболе Хамаса.
Већ првих дана од Хамасовог напада на Израел, свједочили смо покушају индиректног оправдавања овог терористичког чина од стране члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, који је напао и израелску амбасадорку Галит Пелег због протеста против његовог скандалозног иступа.
Не треба заборавити да је Сарајево ускратило гостопримство комеморативној изложби поводом годишњице напада од 07. октобра 2023. године у организацији Амбасаде Израела.
Република Српска је одмах реаговала и обезбиједила да се планирана комеморација одржи у Народном позоришту у Источном Сарајеву чиме смо поново показали солидардност са нашим братским јеврејским народом.
Сарајево је ускратило и обиљежавање 76. годишњице од оснивања државе Израел 2024. године, па смо ову свечаност заједно организовали у Бањалуци, административном средишту Републике Српске.
Ни актуелни сукоб са Ираном не може да прође без реакције сарајевских муслимана. Нјихов вјерски лидер Реисул-улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин-еф. Кавазовић је већ првог дана осудио наводну “агресију” и војни напад Израела на Исламску Републику Иран.
Овај мало дужи увод имао је за циљ да читаоцима Јерусалим Поста мало боље прикаже профил и баронесе Арминке Хелић и њених сународника из Босне и Херцеговине, да би се боље разумио политички контекст у којем се налазимо.
Манипулативност њеног текста се огледа у покушају да искривљивањем истине покуша створити хибридну солидардност између муслимана у БиХ и јеврејског народа, да би онда могла подвалити лажи против Републике Српске јавности у Израелу.
Баронеса Хелић у свом тексту нпр. пише да је Република Српска усвојила законе који оживљавају српску војску, што је ноторна неистина.
Такав закон никада није усвојен. Такође, амнестира улогу лажног високог представника Кристијана Шмита који је без легитимитета Савјета безбједности УН-а својим неоколонијалним наметањима и интервенцијама у законе и устав изазвао најтежу кризу у БиХ још од потписивања Дејтонског мировног споразума.
Сваљујући сву одговорност за кризу у БиХ на Републику Српску, баронеса Хелић у исто вријеме помјера фокус читалаца са конспиративног антисемитизма који данас живи у Сарајеву на српски народ не кријући свој анимозитет.
Ипак, овај немили догађај са Европском конференцијом рабина нам је показао како су сарајевски медији, Исламска заједница и муслимански политичари удружено наступили против кровне организације која регулише вјерски живот Јевреја у Европи.
Ми Срби смо преживјели исте прогоне од истих извршилаца као и наш братски јеврејски народ, зато је Република Српска одмах исказала солидардност са представницима ЦЕР-а те позвала организаторе да неки од наредних скупова одрже у Бањалуци, административном центру Републике Српске, како бисмо заједно послали јасну поруку да у Европи нема мјеста мржњи, антисемитизму и радикализму, те за разлику од Сарајева који очигледно његује неке друге вриједности, Република Српска живи оне истинске европске.
На крају, баронеса Арминка Хелић је имала са својим ауторским текстом још једну скривену намјеру. Ширењем антисрпске пропаганде, жељела је да придобије јавност за будуће потенцијалне мјере Велике Британије усмјерене према Републици Српској.
Наиме снажно смо се успротивили британској намјери да од БиХ направи сабирни центар за илегалне мигранте из исламских земаља које Уједињено Краљевство протјерује према државама Балкана. Република Српска не може да прихвати различите делинквенте, криминалце, али и терористе исламске вјере који би се у БиХ брзо повезали са домаћим радикалним исламистима, бившим муџахединима, вехабијским покретом, бившим војницима ИСИЛ-а и другим групацијама које још увијек постоје у БиХ међу домаћим муслиманима, те би на тај начин створиле додатне безбједносне и егзистенцијалне пријетње српском народу и Републици Српској.
Данас се прикривају обавјештајне процјене колико међу тим илегалним мигрантима широм Европске уније и Велике Британије постоји бивших исламских ратника који су учествовали у сукобима у Сирији, Авганистану, Ираку и другим ратиштима. Тако да њихова депортација у БиХ како би се повезивали са домаћим радикализованим исламистима који су се вратили у БиХ са различитих ратишта Блиског истока, просто не долази у обзир.
Због нашег резолутног става да БиХ неће примити илегалне мигранте из Велике Британије из наведних разлога, очекујемо раст њиховог притиска, потенцијалне санкције, хибридне акције али и наставак демонизације српског народа и Републике Српске, коју нажалост спроводи и баронеса Хелић.