"У пуцањ Пере Тунгуза слили се вијекови борбе Срба за националну самосвијест"
Мастиловић је напоменуо да је овај пуцањ одјекнуо послије неколико дана у Крековима и запалио ватру већ дуже времена припреманог и очекиваног Херцеговачког устанка.
Он је нагласио да заједничко централно обиљежавање 150 година од Херцеговачког устанка, које у Невесињу у недјељу, 6. јула, организују Србија и Република Српска, представља један од важних сегмената успостављања колективне културе памћења српског народа.
- Херцеговачки устанак, који је прије 150 година започео у Невесињу, није имао локални карактер, већ је један од најзначајнијих догађаја у новијој историји цјелокупног српског народа - нагласио је Мастиловић за Срну.
Он је подсјетио да се пламен Херцеговачког устанка временом проширио до те мјере да је отворио не само српско питање на читавом Балкану, већ и Велику источну кризу која је на крају довела до Берлинског конгреса 1878. године и нове геополитичке мапе Европе.
Према његовим ријечима, српски народ тада је још једном показао своју унутрашњу снагу, националну самосвијест и прегалачку спремност да на своја леђа упрти бреме историје и искорачи на свјетску позорницу.
Због тога, истиче Мастиловић, ово је један од датума који припада цјелокупном српском народу и његовој колективној култури памћења, па га треба да обиљежава сваки Србин, без обзира гдје живио.
"Зато, Сабор у Невесињу у недјељу, 6. јула, није само прилика да одамо почаст нашим прецима, већ и да се сви заједно као народ подсјетимо колико смо вољели слободу, колико смо се упорно и истрајно борили и умирали за њу и колико је данас волимо, памтећи борбе и жртве наших предака", поручио је Мастиловић.