Ограничене количине серума против змијског отрова
До тада, из Института апелују на повећан опрез грађана, уз провођење раније објављених препорука и мјера предострожности које могу знатно умањити могућност уједа змија.
Опрез је потребан током боравка у природи, гдје треба избјегавати кретање кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија, као и високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће.
- Врло често угриз змије се деси при покушају њеног убијања или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају - рекла је Срни портпарол Института Милка Мрђа.
Према њеним ријечима, код сумње на угриз змије отровнице потребно је мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет.
- Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација - навела је Мрђа.
Из Института су напоменули да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза.
- Неопходан је хитан превоз особе у најближу здравствену установу, јер се сваки случај угриза змије хоспитализује, без размишљања о томе да ли је отровница или не - истакла је Мрђа.
Према подацима Катедре за зоологију, еволуцију и генетику на Приропдно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, на простору Републике Српске поуздано живи 13 врста змија, међу којима три отровнице - поскок, шарка и планински шарган.
Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок.