Китови убице понекад воле да подијеле ужину са људима (ВИДЕО)
Орке, највећи чланови породице делфина, распрострањене су у свим океанима и забиљежена су њихова најразноврснија понашања у групи. Имају богату културу опхођења и комуницирају користећи јединствене сигнале.
Такође живе у матрилинеарним друштвима у којима су старије женке задужене за устројство понашања у групи, што се нарочито односи на млађе чланове, утичући на то шта једу, шта раде током времена за игру, али и са ким се паре.
И, наравно, посматрања су доказала да поједине орке умију, и воле чак да носе шешире од лососа и користе препарате на бази алги у рутинама одржавања лепоте. Недавно се појавио и снимак орки које се љубе попут људи.
Алтруистичко понашање је уобичајено међу заједницама орки. Оне обично дијеле храну са својим китовима пратиоцима и члановима породице као "просоцијалну активност и начин да изграде односе једни са другима", каже главни аутор студија Џаред Тауерс, еколог у "Баy Цетологy" у Канади.
- Чињеница да дијеле улов, односно храну и са људима може указивати на њихово интересовање да се и ми повежемо са њима- додао је Тауерс.
Студија је трајала двије деценије и забиљежила је десетине случајева у којима су дивље орке дијелиле плијен са људима. Као критеријум за укључивање, ове интеракције су морале бити подстакнуте од стране китова, а не резултат приближавања људи оркама.
Интеракције су или снимљене на видео снимцима, на фотографијама или описане истраживачима путем интервјуа.
Од укупно 34 забиљежене интеракције, 21 је укључивала људе на чамцима, 11 људи у води, а двије – људе на обали. Орке су биле оба пола и свих старосних група.
Као још један дио критеријума за укључивање, китови су морали намерно да пусте храну испред људи, са удаљености од око једне дужине тијела орке. Понекад су се орке играле са храном прије него што би је пустиле.
Око двије трећине времена орке су се приближавале саме, али повремено су се приближавале у паровима, а ређе у групама. У половини од 34 интеракције, орке су понудиле цијели оброк, на примјер цијелу фоку. У свим случајевима осим једног, китови су чекали, у просјеку пет секунди, да виде шта ће се десити након што принесу своју понуду.
Људима је саветовано да због етике и безбједности међу врстама игноришу понуде у 30 од 34 забиљежене интеракције. Ипак, неке од орки су направиле додатне покушаје да понуде храну. Не можемо их кривити за покушаје.
Могуће је да је ово међуврсно дијељење плијена још чешће него што студија сугерише, јер је ово истраживање укључивало само примјере засноване на строгим критеријумима. Наведене интеракције могу постати све чешће како се људске и активности орки чешће преклапају.
Слично понашање забиљежено и код кућних љубимаца
Слична понашања дијељења су раније примећена код домаћих животиња, попут мачака и паса који понекад дијеле храну са својим двоножним пријатељима без крзна. Али студија која је укључивала орке, је ријетка револуционарна студија која истражује покушаје дијељења од стране неприпитомљених животиња.
Како истраживачи објашњавају, "извештаји о било каквим дивљим животињама које покушавају да снабдијевају људе су изузетно ријетки".
Зашто орке толико желе да деле храну са људима? Можда зато што воле да истражују, играју се и развијају односе са (за њих) необичном врстом бића. С обзиром на "напредне когнитивне способности и друштвену, кооперативну природу ове врсте", можда орке покушавају да успоставе посебне односе. На крају крајева, приче о делфинима који спасавају људе сежу још у античко доба.
У овом случају такође, не постоји јасан ризик од конкуренције: орке и људи су врховни предатори, али у "драстично различитим биомима". Сходно томе, постоји врло мало примјера дивљих копнених предатора који дијеле вишак хране са људима.
Истраживачи закључују да су генерализовани алтруизам и реципроцитет културни нуспроизводи просоцијалних врста. Ова понашања су такође друштвени темељи повезани са високим нивоом енцефализације, или већом него очекиваном величином мозга у односу на величину тијела. У ствари, орке су друге по овом критеријуму, одмах послије људи, кажу аутори студије.
Стога су интеракције дијељења хране нови примјер који истиче еволутивну и интелектуалну конвергенцију између највиших грана приматског и стабла живота китова.