"Позлата" шест купола на српско-руском Храму до краја јула; Прва литургија на Малу Госпојину (ФОТО)
- У грађевинском смо замаху. За дведесетак дана требало би да обложимо куполе а након тога ћемо их подићи и поставити. Прва Света архијерејска литугија у подигнутом Храму биће служена на празник рођења Пресвете Богородице(Мала Госпојина), 21. септембра - каже за Радио Републике Српске протојереј Драган Максимовић, старјешина Храма Христа Спаситеља, који је одговорно лице за изградњу Храма у име епархије бањалучке.
Петорица руских радника, од којих су двојица инжињери грађевинаства, облажу куполе плочама од позлаћеног нехрђајућег челика а конструкције за куполе рад су домаћих мајстора.
- Куполе су у облику луковице и веће су од оних на Храму Христа Спаситеља у Бањалуци , које су у облику полулопте. Код наших храмова које градимо у моравском стилу прави се дрвена конструкција на цркви па се након тога облаже. Руси жељезну конструкцију куполе облажу на земљи, па је након тога дижу на цркву. Звали смо их да нам помогну у томе- истиче инжињер Ненад Станишљевић, надзорник радова на српско-руској цркви који је надзор вршио и приликом изградње Храма Христа Спаситеља.
Позлаћених купола биће шест, од којих једна на звонику.
Фасада је рађена у камену, китњаста и прилично компликована за рад али Станишљевић каже да су наши грађевинци тај задатак успјешно обавили.
Оно што није видљиво споља је да се испод читавог комплекса гради крипта која ће бити испод цркве и подземна гаража која ће имати улазну и излазну рампу.
рква је посвећена празнику Преображења али и светородној лози Немањића и руском цару Светом Николају Другом (Романову) а као таква је и симбог српско-руског духовног јединства.У непосредној близини Храма гради се и српско-руски културни центар. Идеја о изградњи заједничке српско-руског духовног храма постоји више од 100 година и потекла је од српских интелектуалаца који су се школовали у Русији, међу којима је својевремено био и Свети Платон Бањалучки.
- Срби са ових простора које су насилно мобилисали Аустроугари свјесно су се предавали руским војницима у Првом свјетском рату и били су тако добро третирани да су након повратка кући пожељели да заблагодаре Русији - подсјећа свештеник Драган Максимовић и посебно истиче жртву руског цара Николаја који је изгубио царство након што је увео Русију у рат, желећи да помогне Србији коју је Аустроугарска претходно напала.
Храм Преображења Господњег, већ сада познат у народу као српско-руска црква, биће изузетан духовни допринос остварењу те идеје. Духовни и естетски украс Бањалуке и Републике Српске.