Јајчевић: У првих шест мјесеци три покушаја убиства
Јајчевићева је за Срну навела да је тренутно у Сигурној кући смјештено 14 лица, шест жена и осморо дјеце, те да су се за правни савјет обратиле 72 жене.
- И даље је најчешће пријављивано физичко, а на другом мјесту психичко насиље. Скоро у свакој пријави има елемената и једног и другог облика насиља, а жене се ипак одлучују пријавити када је доминантно физичко, и то најтежи облици - навела је Јајчевићева.
Према њеним ријечима, насиље ескалира и све су чешћи тежи облици физичког насиља.
- Пораст насиља условљен је благом казненом политиком. Систем шаље поруку да насиље јесте кажњиво, али су казне и даље тако ниске да не постижу генералну превенцију, односно сврху законског кажњавања насиља над женама - рекла је Јајчевићева.
Она је напоменула да је доношење Закона о заштити од насиља у продици Републике Српске и увођење специјалистичке услуге заштите жена и дјеце жртава породичног насиља, као што су сигурне куће, СОС телефон и правно и психолошко савјетовалиште, охрабрило жене да пријаве насиље, али да, упркос томе, и даље постоји сива зона непријављених случајева.
Према њеним ријечима, на то да жене и даље не желе да пријаве насиље утиче чињеница да је повећан број убистава жена, као и то што фемицид још није уведен у законодавство.
- Осим тога, ту су и ниске казне за насиље и непоступање субјеката заштите у складу са законом - истакла је Јајчевићева.
Она је напоменула да жртве које дођу на правно савјетовање кажу да не желе да пријаве насилника, јер им се често деси да наиђу на неразумијевање.
- Често им се каже да се ради о брачним неспоразумима, а не о насиљу над женама. Упозорење се обично односи на жену у смислу да се мало примири док се партнер не отријезни или док се не смири - рекла је Јајчевићева.