Бјелица: Петровданска лила СДС-а запаљена прије 35 година, горјеће док има Републике Српске
Писмо Милована Бјелице преносимо у цијелости:
"Српску демократску странку су основали они који су схватали важност историјског тренутка. Они који су били свјесни себе и свијета око себе.
Били су то људи који су посматрали свијет оним судбоносним Његошевим "са чим ћемо изаћ пред Милоша и друге српске витезове". Тако су гледали, тако су живјели и тако су стварали.
Зато није СДС изабрао Петровдан за своју славу него је Петровданска лила изабрала Српску демократску странку.
Свети Апостол Павле у својој посланици Јеврејима богомудро савјетује хришћане да се свагда са љубављу и побожношћу молитвено сјећају својих учитеља у вјери и оних који су им надахнути Духом Светим проповједали ријеч Спасења.
Српска демократска странка мора да се сјећа својих учитеља, својих оснивача. Мора да у мислима има поуке и дјела која су надахнула најумније и највиђеније Србе у тадашњој Босни и Херцеговини да крену у оснивање једне странке која ће бити и остати и српска и демократска.
Нема у српским земљама ни веће ни важније ни демократскије странке.
Чини ми се да недовољно истичемо оно што имамо, што би други укивали у звијезде, да имају. Српска демократска странка створила је двије републике, Републику Српску Крајину и Републику Српску.
Лудило и зло које се надвило над бившу државу тражило је истинске лидере. Тражило је људе одважне и спремне да поведу и сачувају свој народ.
Српски народ западно од Дрине није пошао за култом вође, за особом коју одликује нарцисоидност. У времену у којем је тадашња држава упала у неки транс, Срби Крајина су слушали др Јована Рашковића.
Њега су видјели као свог заштитника и лидера. И заиста, тај упечатљиви народни трибун је то повјерење и оправдао. Најбољи сажетак тог повјерења је она, никада довољно пута поновљена реченица „Ја нисам ваш вођа, него слуга!“
Оснивачи Српске демократске странке од Рашковића и Караџића, преко Кољевића, Бухе, Екмечића, Најдановића, Леовца и других стали су у службу свог народа. Били су то успјешни и остварени људи, људи од угледа и интегритета.
Нападима на Српску демократску странку, споља од такозване међународне заједнице, а изнутра од стране лакомих и покварених, дошло је до стагнације и опадања.
Силне смјене, забране, санкције и протјеривање из јавног и друштвеног живота уништили би сваку организацију, Српску демократску странку нису могли ни тада ни сада.
Опадање Српске демократске странке истовремено је опадање и урушавање демократије у Републици Српској.
Овдје у остатку остатака нашег народа Западно од Дрине, како је то формулисао Екмечић, у ономе што је преостало од Крајине, то урушавање СДС, а тиме и демократије је најизраженије.
Отпадали су разни током година, неки су били предсједници странке, неки кандидати, неки посланици. Потом су пљували на све што их је профилисало и створило, а пристајали уз оно што је уништавало и унижавало народ и Републику.
Боже Господе, како ли је Крајина од Ћаће Крајине готово дошла до ћација и ћациленда?
Немојте часни људи Бањалуке и Крајине да допустите да изгубимо демократију, да нам нестане Српска демократска странка. Ја знам да овдје и те како живи дух Ћаће од Крајине, да Кољевић бди и опомиње да се тај дух пробуди.
Обновимо себе, свој демократски дух и Српску демократску странку.
Не морам овдје вама да говорим да је то угаони камен Републике Српске и симбол наше слободе.
Како је то рекао наш први предсједник и оснивач:
"Странка као што је наша мора се стално преиспитивати, и стално препорађати, и тако препорођена представљати своме народу. Не ради се толико о препороду у персоналном погледу, колико у погледу понашања, тактике и рада који се улаже. Стратегија се не сме мијењати без промјене свих других услова. Ми добро знамо шта наш народ хоће: он хоће државу, демократију са нешто више дисциплине него што ми имамо, Српство, слободу, уједињење."
Петровданска лила Српске демократске странке је запаљена прије 35 година и гореће док има Републике Српске.
Нека Бог поживи српски народ, српске земље и Српску демократску странку на многаја љета".